Светитељ којем је апостол Павле писао двапут

Вјерујем да су свакоме познате новозавјетне књиге „Прва / Друга посланица апостола Павла Тимотеју“. Ко је Тимотеј и зашто му је апостол Павле писао?
На југозападу Мале Азије леже рушевине древног града Ефеса, који је постојао двије и по хиљаде година, од којих је хиљаду и по повезано са хришћанском историјом. Његов први епископ био је апостол Тимотеј, чије је име већини хришћана познато захваљујући двјема  посланицама апостола Павла. Постоји разлог да кажемо неколико ријечи о апостолу Тимотеју, јер га православна црква слави 4. фебруара.
У самом центру модерне Турске некада је била римска провинција Ликаонија, ту се родио будући апостол, ту га је, највјероватније, апостол Павле обратио у хришћанство, када је посјетио градове Ликаона проповиједајући јеванђеље на свом првом мисионарском путовању. Ево шта књига Дјела апостолска каже о Павлу и Варнави: „ Када пак навалише и незнабошци и Јудејци са поглаварима својим да их изруже и каменују, схвативши то они побјегоше у градове ликаонске, Листру и Дерву и у околину њихову. И тамо проповиједаху јеванђеље “ (ДАП 14, 5-7).​

---

Историјска провинција Мале Азије Ликаонија

Жито које је посијао апостол Павле уродило је прекрасним плодом, а на другом мисионарском путу локални хришћани савјетовали су му да поведе Тимотеја са собом. Касније је постао не само Павлов најближи ученик, већ и пријатељ и пратилац, дијелећи с њим проповједнички рад, хапшења и друга страдања.
Прије него што је сам Тимотеј постао адресат (онај коме се упућује-примједба преводиоца) Павлових посланица, одиграо је пресудну улогу у појави Прве посланице Солуњанима. У почетку је Тимотеј, заједно са јеванђелистом Луком, био Павлов сапутник у Македонији и Ахаји (данас је изговор Ахеја чешћи - југ модерне Грчке). Када су апостоли стигли у Атину, Павле је послао Тимотеја у Солун и отишао у Коринт. Као резултат вијестии које је донио Тимотеј појавила се поменута порука чији текст свједочи о овоме:
​"А сада, када нам је Тимотеј дошао од вас, и донио нам добре вијести о вашој вјери и љубави, и да нас се свагда радо сјећате, желећи да видите нас, као и ми вас, зато се вама утјешисмо, браћо, вјером вашом при свој нашој невољи и биједи. Јер сад смо живи, кад ви чврсто стојите у Господу" ((1 Сол 3, 6-8).

---

Рушевине града Ефеса. Територија модерне Турске, у близини града Селчук.

Као што видимо, солунски хришћани су се одликовали побожношћу и непоколебљивошћу у вјери, али апостол Павле их је не само хвалио, већ и укоравао, јер му је и Тимотеј говорио о проблемима заједнице. Ови проблеми су били и моралне и вјерске природе. Што се тиче првих, мора се рећи да су то били тако уобичајени пороци као што су разврат, похлепа, себичност и идолопоклонство. Али за друге је све било мало занимљивије. 
Неки хришћани су почели да шире мишљење о скором Другом Христовом доласку и надали су се да ће упознати Спаситеља током његовог живота. Због тога су одбијали да се баве корисним радом. Ситуацију је додатно погоршала чињеница да су оне који су умрли не дочекавши Христа сматрали одбаченим од Бога. Апостол Павле посвећује пуно текста упутствима за исправљање ових недостатака у својој посланици. На примјер, св. Јован Златоусти каже да Павле пише о општем васкрсењу не зато што Солуњани нису вјеровали у њега, већ зато што су увелико оплакивали мртве, препуштајући се неумјереној тузи.
Из Коринта је апостол Павле отишао у Сирију, а затим у Палестину, пошто је планирао да пружи материјалну помоћ сиромашним хришћанима. На овом путовању, Тимотеј прати Павла до града Филипа, на сјеверу модерне Грчке. Овде наилазимо на празнину у информацијама о животу Тимотеја, а његово даље помињање датира од првог Павловог хапшења (ропства) у Риму.

---

Мучеништво и погреб светог апостола Тимотеја.

​О ослобађању апостола из ропства читали смо у Посланици Јеврејима: „ Знајте да је брат наш Тимотеј ослобођен, са којим ћу вас, ако ускоро дође, видјети “ (Јевр 13, 23). То се догодило 64. године, након чега Павле одлучује да испуни своју дугогодишњу жељу и посјети хришћанске заједнице које је основао.
Око 65. године стиже у Ефес гдје, према Предању, посвећује Тимотеја за епископа: „Из тога разлога ти напомињем да разгоријеваш благодатни дар Божији који је у теби кроз полагање руку мојих" (2 Тим 1, 6). Из ријечи: „ Сад ме чека вијенац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни Судија: али не само мени, него и свима који с љубављу очекују Долазак његов. Постарај се да ми дођеш брзо" (2 Тим 4, 8-9), - видимо да је Павле, током свог другог хапшења, очекујући своју скору смрт, затражио од блиског пријатеља да му дође на посљедњи састанак. Врло је вјероватно да је Тимотеј заиста био са својим учитељем током његовог мучеништва.
Предање нам говори да је Тимотеј водио ефеску заједницу око петнаест година и умро око 80 година. То се догодило или током владавине цара Веспазијана, или његовог насљедника Домицијана. У Ефесу се одржавала прослава у част богиње лова и плодности Дијане. Као што се често догађа на паганским прославама, ни ова није прошла без разврата. Апостол Тимотеј је храбро покушао да заустави гомилу идолопоклоника помоћу оптужујућих и поучних бесједа, због којих је насмрт претучен палицама и камењем. Усредсредимо сада своју пажњу на двије посланице апостола Павла Тимотеју. Из очигледних разлога нећу предузимати детаљну анализу, али пошто говоримо о личности Тимотеја, мислим да је вриједно поменути шта је постало разлог и сврха њиховог писања. Дакле, након што је Тимотеј преузео управљање ефеским хришћанима, Павле је отишао у Македонију. Млади епископ је убрзо наишао на јеретичке идеје како из јеврејског, тако и из паганског миљеа. Управо су оне, касније, чиниле основе гностицизма.Из Прве посланице видимо да су ови лажни учитељи одбацили божанско достојанство Христа и васкрсење мртвих, сматрали да је људско тијело почетак зла и зато презирали брак и породичне односе. Њихово подвижништво је било лицемјерно и претенциозно. Да би помогао Тимотеју у свему томе да разумије и научи га Истинитом учењу, апостол Павле пише дотично писмо. Поред тога, садржи и низ пастирских упутстава која остају трајно релевантна за данашње свештенство. Највјероватније је посланица написана из Македоније у години када је Тимотеј рукоположен. Што се тиче разлога и сврхе писања Друге посланице, већ сам укратко споменуо - то је било вријеме другог хапшења апостола Павла. Тада је с њим остао само Лука. Павлу је било тешко да није могао да настави свој мисионарски труд, трпећи усамљеност у затвору, али он не само да тражи од Тимотеја да му дође, већ му и храбро упућује да настави своју ревносну пастирску службу, надахњује га да се бори за своју паству у предстојећим искушењима: „Ти, дакле, чедо моје, јачај у благодати која је у Христу Исусу; ... Ти дакле трпи зло као добар војник Исуса Христа; ... Бјежи од младалачких жеља, а држи се правде, вјере, љубави, мира са свима који призивају Господа од чистога срца “(2 Тим 2, 1 ... 8 ... 22).
Ријечи апостола Павла из сљедеће главе звуче актуелније за наше вријеме: „Али ово знај да ће у посљедње дане настати тешка времена. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви, који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли. И клони се ових“ (2 Тим 3: 1-5). Само данас многи људи немају чак ни облик побожности, а многи пороци се сматрају нормом. С једне стране, ово је помало застрашујуће, с друге стране, охрабрује нас да показујемо све више и више вјерности Истини, за коју нас је Господ благословио да будемо носиоци.
 аутор: протојереј Владимир Долгих/ превео и прилагодио сајт вјеронаука.нет 

---