 Једног од веома истакнутих светитеља првих вијекова хришћанства – Светог Амвросија (+ 397), епископа медиоланског, Православна Црква прославља данас 20. децембра. Свети Амвросије (Амбросиос — бесмртни) рођен је 340. године у породици римског намјесника Галије (данашња Француска) као Аурелије Амвросије. Отац му је по вјери био незнабожац, а мајка хришћанка. Постоји прича да је, док је још био у колијевци, на њега спустио рој пчела и излио мед на његова уста и одлетио. Након очеве смрти, Амвросије и његова породица преселили су се у Рим, гдје је касније, заједно са братом Сатиром, стекао правно образовање. Око 370. године Амвросије је постављен за намјесника области Лигурије и Емилије, али је живио у Медиолани (данашњи Милано). 374. године. Када је умро епископ тог града, настала је велика распра међу православним и јеретицима аријевцима око избора новог епископа. Амвросије по дужности уђе у цркву да одржава ред. Утом неко дијете на грудима материним узвикну: „Амвросије – епископ!“ Ово цио народ прими као глас Божји и, насупрот вољи Амвросијевој, изабраше га једногласно њега за епископа. Амвросије се крсти и кроз недјељу дана прође све претходне чинове и би рукоположен за епископа. Пошто је постао епископ, Амвросије је одмах раздао сву своју имовину, новац и имање за украшавање цркава, помоћ сирочадима и просјацима, а сам се окренуо строгом подвижничком животу. Као епископ, Свети Амвросије је настојао да покрије све области у којима је била потребна његова пастирска ријеч: противио се ширењу јеретичких учења (прије свега аријанства), бранио је православне цркве од заузимања јеретика, писао је разна дјела, па чак и учествовао. у државним пословима. Познато је да је сила ријечи светог Амвросија утицала на чувеног западног оца Цркве, блаженог Августина, који је крштен непосредно након његове проповиједи. Поред ревносног служења, свети Амвросије Медиолански се прославио својим подвизима милосрђа и даром чудотворства, исцијеливши многе људе од разних недаћа. Чак је познато да је једном свети владика васкрсао упокојеног дјечака.Написао је многа дјела која су пуна вриједних практичних напомена које се непосредно у вези са учењима Василија Великог и Кирила Јерусалимског. Вршио је и реформу црквеног појања увођењем ритмичког такта, правилног ритма и додавање разноврсних мелодија Написао је око 30 римских химни међу којима је најзначајнија „Тебе-Бога хвалимо“ (Te Deum). Свети Амвросије је уснуо у Господу, у свануће Васкрса, 5. априла 397. године, што је праћено многим чудесима. Сахранили су га у Амвросијевој базилици у Медиолани, испод олтара. Амвросије Медиолански ушао је у историју православља као изванредан црквени писац, који је иза себе оставио читав низ догматских, моралних и других списа од не малог значаја за хришћане. Св. Амвросије се у византијско-српском средњовјековном живопису приказује као старац шиљате браде у епископском орнату (Живојин Андрејић "Значење и симболика Светог Амвросија Медиоланског, архијереја Запада и Истока, за Српску православну цркву са одразом на иконографске садржаје и уметност" -Часопис Саборност 7 (2013). У Византији, Јужној Италији и Сицилији он се приказује у орнату православних епископа. Представа Св. Амвросија као једног од отаца јединствене Цркве присутна је и у српском сликарству. По идејном пројекту Св. Саве у иконографији Богородичине цркве у Студеници, 1208–1209. године, присутан је и Амвросијев портрет. У тамбуру куполе сјеверног параклиса цркве Благовештења у Грачаници, 1318–1321. године, приказана је стојећа фигура Св. Амвросија. (Живковић, 1989, стр. 16–17). У цркви Св. Николе у Бањи код Прибоја, насликан је Св. Амвросије на врло истакнутом мјесту у Служби Свете Литургије. "Тебе Бога хвалимо, Тебе Господа исповедамо, Тебе превечнога Оца сва земља велича. Теби сви анђели, Теби небеса и све силе, Теби херувими и серафими непресталним гласовима кличу: Свет, свет, свет је Господ Бог Саваот, пуни су небо и земља величанства славе Твоје. Тебе преславни збор апостола, Тебе хваљени број пророка, Тебе хвали пресветла војска мученика. Тебе по свој васељени исповеда Света Црква, Оца недостижнога величанства, Твога истинитога и јединороднога Сина Коме се поклањамо, и Светога Утешитеља Духа. Ти, Царе славе Христе, Ти јеси Очев вечни Син. Ти, узимајући на се спасење човека, ниси се згнушао Девојачке утробе. Ти си, одолевши жалцу смрти, отворио вернима Царство небеско. Ти који седиш с десна Богу у слави Очевој, верујемо да си Судија који ће доћи. Тебе, стога молимо: Помози слугама Твојим, које си искупио часном Својом крвљу. Удостој нас да са светим Твојима у вечној слави Твојој царујемо. Спаси народ Свој, Господе, и благослови наслеђе своје, усправљај га, и узноси га у векове. У све дане ћемо Тебе благосиљати, и хвалићемо име Твоје у векове, и у векове векова. Удостој нас Господе, да се у овом дану сачувамо од греха. Помилуј нас, Господе, помилуј нас. Да буде милост Твоја, Господе, на нама, како се уздасмо у Тебе. У Тебе се, Господе, поуздамо, да се не постидимо до века. Амин. |