 У историји сваког народа постоји такав владар којег народ поштује као свог просветитеља и организатора свог духовног живота. У руској историји таквом личношћу се с правом сматра свети Владимир I (960-1015).
Познат и као Свети Владимир, Владимир Крститељ (у црквеној историји) и Владимир Црвено Сунце (у еповима). “Владимир – красное солнишко!” (Красно Сунашце) како је народ руски прозвао свог духовног родоначелника. Прибројан у ред светих као равноапостолни. Владимир I Свјатославич, најмлађи син кнеза Свјатослава Игоревича и Малуше, слушкиње (кључарка) Свјатославове мајке, принцезе Олге, рођен је око 960. године (тачан датум нам није познат). Одрастао је у Кијеву, на двору своје баке, принцезе Олге. У почетку је отац додијелио Владимиру Новгород - према љетописима, већ 970. године. Владимир је био принц Новгорода када је његов отац, принц Свјатослав, погинуо од руку Печенега (972.године- Печенези су били полуномадски народ Централне Азије). Започела је свађа између два најстарија сина - Јарополка и Олега, усљед чега је овај посљедњи погинуо. Војвода Добриња, Владимиров ујак по мајци, савјетовао је младог принца да бјежи до Варјага, пошто је Јарополк покушао да се отараси свих конкурената у борби за аутократију. Принц Владимир се 978. вратио са варјашком војском и збацио свог брата, поставши суверени владар. Бринући о интегритету земље и желећи да усмјери сферу вјерског живота својих поданика, Владимир је 983. године у Кијеву створио пантеон најважнијих словенских богова. Међутим, таква иновација није дала резултате, па су новоанектирана племена (на примјер Виатицхи) наставила да обожавају своје локалне богове. Владимир почиње да се нагиње прихватању нове вјере. Становници Кијевске Русије били су упознати са хришћанством, јудаизмом и исламом. Односи су се најактивније развијали са хришћанским свијетом - Западном Европом и Византијом. Због тога је, после успјешног похода на Херсонес 988. године, принц прешао на хришћанство и оженио се византијском принцезом Аном.Тако је 988. године хришћанство постало државна религија Кијевске Русије. Према предању, након заузимања Херсонеса, Владимир је изгубио вид, који се вратио кнезу након обреда крштења. На крштењу је узео име Василије. Моћ хришћанске вјере толико је задивила принца да је одлучио да је прошири на цијелу Русију. По повратку у Кијев, кнез Владимир је изградио Десетинску цркву, у којој је 1015. сахрањен равноапостолни кнез. У својој бесједи, одржаној 15./28. јула 1932. године у Саборној цркви у Београду о светом равноапостолном Владимиру, кнезу земље Руске св. владике Николај је рекао: “Овај данашњи празник руски може се назвати и вјерским и националним и државним и културним. Јер је свети кнез Владимир руски поставио један четвороугаони камен темељац, на коме је постројена деветстогодишња палата руске вјере, руске нације, руске државе и руске културе. Он је духовни родоначелник руског народа“. |