 Молитвено сјећање на свештеномученика Иринеја, епископа Лионског (+ 202), браниоца православља и изобличитеља јереси, наша Црква слави 5. септембра. Грчко име, блиска веза са епископом Смирне, добро познавање грчке књижевности, философије и поезије, познавање дијалектике, дају повод да се мисли да је Иринеј по поријеклу био Грк (међутим, неки истраживачи његовог живота и дјела сматрају да је имао сиријске коријене). Црква је у сваком тренутку позивала да се не искривљује Христово учење. И управо је један од првих и најсјајнијих бранитеља хришћанства од погрешних учења а био свети Иринеј Лионски, који је живио у II вијеку послије Рођења Христовог. Рођен је око 140. године у Смирни, гдје је стекао одлично образовање, студирао је философију, реторику, поезију и још много тога. Учитељ будућег мученика био је ученик апостола Јована Богослова и пријатељ изузетног пастира цркве Игњатија Богоносца - свети Поликарп Смирнски. Смирнска црква, упркос свом сиромаштву (Откр 2, 9) , одликовала се добром организацијом. Проповиједање и мисионарење одликовали су се строгим придржавањем духа Јеванђеља и апостолске традиције. Св. Поликарп Смирнски је крстио Иринеја, а касније га и рукоположио у чин свештеника и послао у галски град Лугдун (данас Лион у Француској) код остарјелог епископа Потина. Лугдун је у то вријеме био веома значајан културни, политички, трговачки и војни центар. Био је то "мали Рим", у који су са свих страна долазили и у њему остајали многи народи, а међу њнма и велики број Грка, који су први примили хришћанску вјеру. Вријеме Иринејеве службе је вријеме најжешћих прогона Цркве, који су након што су мало утихнули, поново се распламсали са новом снагом. Хришћане су пљачкали, кажњавали, лишавали им имовине, тукли, мучили, убијали. Овим спољним опасностима додаване су и унутрашње опасности повезане са ширењем јереси. Све то је захтијевало од свештенства посебну љубав, ревност и одговорност пред Богом и паством. Лионски хришћани, а међу њима и епископ Потин, видјели су у Иринеју управо таквог презвитера.
Након мученичке смрти св. Потина 177. или 178. године, Свети Иринеј је постављен за лионског епископа. Као лионски епископ, Иринеј је развио вишеструку пастирско-мисионарску и богословску активност. Постао је познати бранитељ православља од јереси, нарочито се борио против гностицизма. У том погледу, Свети Иринеј је признат као најистакнутија личност свог времена. Уопштено говорећи, гностичка лажна учења била су експлозивна мјешавина изопачених хришћанских идеја, паганских митова, философских учења и приватних фантазија. Због тога су се сви одликовали неодређеношћу и збрканошћу садржаја. У својим многобројним списима Иринеј је час излагао вјеру православну час је опет бранио од јеретика. Због преласка у хришћанство практично цијелог Лиона, светог Иринеја Лионског погубиле су римске власти 202. године за вријеме владавине цара Севера. Од свих његових дјела најзначајније је оно под називом: "Против јереси", или тачније: "Изобличење и оповржење лажноназванога знања", у пет књига. Као богослов, Иринеј је најзаслужнији за следеће теме: учење ο Светој Тројици, учење ο Логосу, учење ο јединству бића Божијега, учење ο оваплоћењу Логоса, за еклисиологију, сотириологију, антропологију, за учење ο Светом Предању и Светом Писму и за многе друге теме. Такође, свети Иринеј је остао у памћењу вјерника као присталица рјешавања спорова везаних за дан прославе Васкрса чије питање прославе се поставило већ 154. године. Разлика у приступима настала је због чињенице да су се малоазијске заједнице, позивајући се на ауторитет Јована Богослова и апостола Филипа, водиле традицијом да се Васкрс слави 14. дана мјесеца нисана (према лунарном календару). Римска црква, иако је Васкрс повезивала с 14. нисаном, међутим, није га славила било којег дана у седмици, већ строго у недјељу. |