 У суботу, 3. августа 2024. године, наша Црква прославља пророка Језекиља (јеврејски: יְחֶזְקֵאל у значењу "Бог је јак" Јахве нека снажи"), једног од четворице великих старозавјетних пророка. Овај свети пророк је живио у 6. вијеку прије нове ере. Рођен је око 622. п. н. е. у граду Сариру. Поријеклом из племена Левијевог, био је свештеник и син свештеника Вузија. Био је ожењен, али му је жена умрла 587.године за вријеме опсаде Јерусалима (Јез 24, 18). У доби од 25 година, заједно са другим Јеврејима, одведен је у Вавилон након друге инвазије на Јерусалим од стране вавилонског цара Навуходоносора. У пророчку службу народу "тврде главе и окорјела срца" позван је око 593/2.године, пете године ропства. Као пророк је дјеловао више од 20 година тј. до 571.године прије Христа. Јосиф Флавије пише да је Језекиљ био дјечак када је одведен у ропство, али на основу тога не може се закључити колико је имао година. Чини се да пророк Језекиљ није као друг пророци проповиједао по улицама него по кућама, јер у ропству и није било неких установа по којима би се људи окупљали, па су куће биле најпогодније за његов протрочки рад. У ропству, свети Језекиљ је живио поред ријеке Ховар код Нипура, и тамо му је, у његовој 30. години живота, Бог у виђењу открио будућност израиљског народа и цијелог човјечанства. Пророк је угледао силан вјетар који долажаше од сјевера, и велик облак и огањ који се разгоријеваше, и око њега свјетлост, а испред огња као јака свјетлост; Испред њега још као четири животиње, које на очи бијаху налик на човјека; И у сваке бијаху четири лица, и четири крила у сваке... А над главама животињама бијаше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго над главама њиховијем. И озго на оном небу што им бијаше над главама, бијаше као пријесто, по виђењу као камен сафир. На пријестолу бијаше по обличју као човјек (Јез 1, 4-28). Према тумачењу Светих Отаца Цркве, "на пријестолу бијаше по обличју као човјек" је праобраз оваплоћења Сина Божијег од Пресвете Богородице Марије , који се појавио као престолом Божјим; четири животиње - четири јеванђелиста и точкови са много очију - дијелови свијета са свим народима на земљи. Након овог виђења, Бог је позвао Језекиља на пророчку службу међу Израиљцима. Осим пророчанстава, свети Језекиљ је осудио израиљски народ због тога што је пао у паганизам, а имао је и дар да чини чуда. Свети пророк је завршио свој живот као мученик. Због увјерења једног јеврејског кнеза о идолопоклонству, везали су га за дивље коње, који су раскомадали свеца. Побожни Јевреји су сакупили раскомадано тијело пророка и сахранили га у пољу Маур, у гробу Сима и Арфаксада, Аврамових предака, недалеко од Багдада.
Језекиљева пророчанства налазе се у Књизи пророка Језекиља, која је дио Светог писма Старог завјета и има 48 глава. |