 Српска православна црква слави Св. пророка Јелисеја 14. јуна по јулијанском, а 27. јуна по грегоријанском календару. Његово име значи „Бог је помогао/спасава“.
Био је ученик и насљедник пророка Илије (IX вијек прије Христа-вјероватно од 850-800. године прије Христа), сина извјесног Сафата (јевр. Шофет – судија;име оца може указивати на висок положај породице у друштву) из Рувимовог племена, из града Авелмаула (град у сјеверном дијелу долине Јордана). Пророк Илија позвао је Јелисеја у службу док је орао биковима у пољу (наводи се да је посједовао 12 пари волова које је поклао, приредио гозбу и пошао за пророком Илијом 1 Цар 19, 19). Пророк Јелисеј наставља дјело пророка Илије. Наслиједио је његов огртач (плашт) који му помаже да чини чуда. Пророчки рад пророка Јелисеја везује се за сљедећа мјеста: Јерихон, Гилгал,, Ветиљ, Самарија, Дотан и Кармил. Напустивши родитеље, Јелисеј је пошао за Илијом, служећи му и схватајући познање тајни Божијих откривених пророцима. Илија и Јелисеј су били велика брана према 450 царевих пророка и 400 Ашериних пророка које је штитила царица Језавеља. Прије него што је Господ узео Илију к себи у огњеним колима, пророк је упитао свог ученика шта он, Илија, може учинити за Јелисеја. Исти је за себе тражио двоструко дух који је почивао на Илији и којим је прорицао и чинио чуда. Симбол овог духа био је огртач, део Илијине горње хаљине која је пала приликом пророковог огњеног успона на Небо. Свети Јелисеј је пророковао преко шездесет година, надживјевши шест израиљских царева (Климент Александријски каже да период службе пророка Јелисеја обухвата шездесет четири године). Он је неустрашиво говорио истину царевима, оптужујући их за злоћу и склоност идолопоклонству. Свети Јелисеј се одликовао снагом, чврстом вјером и дубоком проницљивошћу. Многа чудеса чинио је пророк Јелисеј у славу Божију и на опомену народа, који је под утицајем околних племена био склон идолопоклонству. И чак су се незнабошци обраћали светом Јелисеју са молбама за помоћ и молитву. Неки чак називају пророка Јелисеја највећим старозавјетним чудотворцем. Нека од чудеса пророка Јелисеја су: плаштом дијели воде Јордана, спасење жене једног умрлог пророка (2 Цар 4, 1-7), чудо са 20 јечмених хљебова којима храни велику групу људи (2 Цар 4, 42-44), оздрављење Немана војводе цара сиријског великог јунака "који бјеше сав губав" (2 Цар 5, 20-27), низвео проказу на слугу свога Гиезија због среброљубља; ослијепио цијелу једну војску сиријску, а другу, опет, нагнао у бјекство; предсказао многе догађаје, како народу, тако и појединцима.. Свети Јелисеј се упокојио у дубокој старости од неке болести коју нам Свето писмо не наводи већ нам само каже: "А Јелисије разбоље се од болести, од које и умрије; и Јоас цар Израиљев дође к њему, и плачући пред њим говораше: оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњици његови!" (2 Цар 13, 14). Годину дана након Јелисејеве смрти, однијели су неког покојника у град да га сахране. У то вријеме, Моавци су напали град. Људи који су носили мртваца уплашили су се и бацили га у најближу пећину, а у којој је је почивао пророк "и кад човјек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживје и уста на ноге своје" (2 Цар 13, 20-22). Ово је импресивно свједочанство Светог писма о чудесном дејству моштију светих угодника Божјих. Аутор: вјеронаука.нет |