|
"Јахве је мој Бог" буквално тако се може превести име пророка Илије са јеврејског. Можда је пророк узео ово име -свједочанство за себе у одлучујућем тренутку у историји Израиља - током сукоба за истинско Богопоштовање са свештеницима Ваала. Црква слави помен светог пророка Илију 2. августа.  Након смрти цара Соломона, Израиљско царство се подијелило на два дијела- Јуду и Израиљ. Убрзо након тога, израиљски цареви су одустали од поштовања Истинитог Бога. Цар Ахав и његова жена Језавеља били су идолопоклоници. Они су приносили жртву Ваалу и убиједили народ да то учини. Једног дана пред Ахавом се појавио чудан чојвек - бос, у грубом огртачу од камиље длаке и са штапом. То је био пророк Илија. Илија је објавио цару вољу Господњу: због своје злоће Израиљ ће претрпјети велику сушу. Рекао је "Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не речем" (3 Цар. 17, 1).  Три године није било кише ни росе у цијелој земљи. Људи су умирали од жеђи и глади. Али Ахавово срце је остало глуво. Илија се дуго скривао од цара код потока Хората према Јордану. Гаврани су му сваки дан доносили месо и хљеб. Када је извор пресушио, Господ је наредио Илији да оде у Финикију, у село Сарепта у близини града Сидона.  У Сарепти је Илија упознао сиромашну жену, удовицу. На питање да га нахрани, одговорила је да нема ништа осим једне прегршти брашна у здјели и нешто уља у крчагу. Имајући пак по мјери своје вјере благодат чудотворства од Бога, пророк учини те брашна и уља не нестаде у удовичиној кући; и њега храњаше удовица док не престаде глад. Једног дана удовичин син тешко се разболио и умро. Илија је узео дјечака, ставио га у собу и, сагнувши се над њим, трипут завапио Богу. Пророк и умрлог сина удовичина васкрсе молитвом и трократним дувањем на њега.  По истеку трију бездаждних и гладних година, свеблаги Бог, видећи гдје се Његово саздање потпуно уништава глађу на земљи, сажали се и рече слузи Своме Илији: Иди, јави се Ахаву. Послије три године, Илија је поново дошао код Ахава. Наредио је да се сав израиљски народ окупи на планини Кармил. Окупило се неколико хиљада људи и 850 Ваалових свештеника. Илија је наредио да се направе два олтара: један Ваалу, други Истинском Богу. Цио дан су свештеници Ваалови вапили свом богу. Али небо је ћутало.  Предвече је пророк Илија подигао свој олтар, положио жртву, наредио да се ископа јарак и наредио да се жртва и огревно дрво залију са четири ведра воде. На молитву пророка, огањ се спустио с неба и спалио жртву, дрво, камење и чак воду. Људи су пали на земљу вичући: „Ваистину Господ је једини Бог, и нема другога Бога осим Њега“. Тада се небо отворило и почела је да пљушти киша.  Упркос Ахавовом покајању, Језавеља је и даље пријетила да ће убити пророка. Илија је побјегао у Јудеју. Пророк је ходао четрдесет дана, а кад је стигао до горе Хорив, настанио се у пећини. Овде се, после страшне олује, земљотреса и пламена, сам Господ указао ожалошћеном Илији „у тихом вјетру“.  Због његове ватрене ревности за славу Божју, пророк Илија је жив узет на небо. Његов ученик, пророк Јелисеј, био је свједок успона Илије на небо у ватреним колима. Јеванђеље свједочи о пророку Илији као највећем од пророка. Током Преображења Господњег, апостоли су видјели Христа како разговара са Мојсијем и Илијом. Према свједочењу Јована Богослова, пророк Илија ће бити Претеча Другог Христовог доласка на земљу и умријеће од антихристових слугу (Откр 11, 3-12). Цртежи Наталије Кондратове /извор: фома.ру/ превод: вјеронаука.нет  |