 Свети великомученик Пантелејмон (грч. Παντελεημων - свемилостиви), прије крштења Пантолеон (грч. Παντολεων). Рођен у Никомидији око 275. године у породици племенитог незнабошца Евстрогија и добио име Пантолеон. Његова мајка, света Евула, била је хришћанка и васпитавала је сина у вјери. Рано је остао без мајке, па је бригу о његовом васпитању преузио отац. Пантелејмон је био необично лијеп, добар, сјајан ученик, са посебним даром за медицинске науке, а изнад свега милостива и добра срца.Када је Пантолеон био у добу адолесценције, његов отац је послао сина у паганску школу, а затим је задужио чувеног дворског љекара Ефросина да поучава љекарским вјештинама Пантолеона. Убрзо је римски цар Максимијан (286-305) чуо за њега, и желио је да види Пантелеона на свом двору.
Презвитер Ермолај, који је живио у Никомидији, примијетио је Пантелеона и почео да му прича о хришћанству . Према житију, Пантолеон је повјеровао у Исуса Христа,а потом је молитвом исцијелио дијете које је умрло од уједа змије, васкрсавши га молитвом Исусу Христу. Након тога га је крстио презвитер Јермолај и добио име Пантелејмон. Једном је излијечио слијепог човјека. Пошто је лијечио без икакве накнаде, Пантелејмон је многим љекарима ускратио приход, а цару Максимијану су пријавили да Пантелејмон посјећује хришћане у затвору и лијечи их именом Христовим. Цар је позвао Пантелејмона и затражио да оповргне оптужбе. Светитељ је позвао цара да позове једног неизљечивог пацијента и договори тест. Ко ће га излијечити: он или пагански свештеници - та вјера мора бити истинита. Према житију, пагански свештеници нису могли да излијече болесне, а Пантелејмон је снагом молитве ублажио болесног. Након тога многи су повјеровали у Христа, а Максимијан наредио да муче Пантелејмона, а затим тешким каменом баце у море. Али Пантелејмон је остао неповријеђен, затим је био подвргнут новим мучењима: објешен је на дрво… По царевој наредби, великомученик Пантелејмон је бачен да га растргну дивље животиње у циркусу. Дивље животиње, којима је бачен да га растргају, лизале су му стопала. Публика је устала са својих мјеста и почела да виче: "Велики је хришћански Бог!" Разјарени Максимијан 305.године наредио је војницима да мачевима посијеку све који славе име Христово, а великомученику Пантелејмону одсијеку главу. Довели су свеца на мјесто погубљења и везали га за маслину. Када се велики мученик молио, један од војника га је ударио мачем, али је мач постао мекан попут воска и није нанио никакву рану. Светац је завршио своју молитву, и зачуо се Глас који је мученика дозивао по имену и позивао га у Царство небеско. Чувши Глас с неба, војници су пали на колена пред светим мучеником и тражили опроштај. Џелати су одбили да наставе егзекуцију, али је великомученик Пантелејмон наредио да се изврши царево наређење рекавши да у супротном неће имати учешћа са њим у будућем животу. Војници су се са сузама опростили од свеца пољубивши га. Тијело великог мученика бачено у ватру није изгорјело и хришћани су га сахранили. Глава Св. Пантелејмона чува се у манастиру Св .Пантелејмона на Атосу . Честице светитељевих моштију налазе се у многим градовима Русије. У православној цркви Пантелејмон се поштује као заштитник ратника (његово паганско име Пантолеон преведено значи „лав у свему“), а такође и као исцјелитељ, што се повезује са његовим другим, хришћанским именом Пантелејмон - „свемилостив “. Православни вјерници обраћају се великомученику Пантелејмону са молбом за избављење од психичких и физичких тегоба. Његово име се призива при вршењу св. тајне јелеосвећења, на молитви за болесне и при освећењу воде. |