 Светињу је примио Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил III. Благодатни огањ се спустио на Часни гроб у Кувуклији (капела Гроба Христовог унутар Васкресењског храма) у Јерусалиму 1. маја 2021. године, на Велику суботу. Светињу је примио Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил III. Поглавар јерусалимске православне цркве у 13.55 часова предао је присутниау храму у Кувуклији (само вакцинисаним свештеницима и вјерницима било је дозвољено да уђу у цркву Васкрсења) запаљене свијеће упаљене Небеским огњем. Чекање на чудесни догађај трајало је око 5 минута. Благодатни огањ током првих минута апсолутно не пали и не пече. Тек послије постаје уобичајени, стихијски, материјални. Сваке године, у суботу пред православни Васкрс када служи православни првојерарх, у Кувуклији, на Гробу Господњем, дешава се једно од највећих чуда које се понавља од давнина. На Велику суботу ходочасници, људи различитих националности и представници различитих цркава, долазе у Храм гроба Господњег и чекају особити Божији благослов, силазак Благодатног огња. Још са вечери у петак у храму су погашена сва кандила, врата Кувуклије запечаћена су. Око два часа послије подне литија коју предводи јерусалимски патријарх пристиже ка Кувуклији. Патријарх се разодева, остаје само у стихару, и с тридесет три свијеће у рукама, по броју Спаситељевих година проживљених на земљи, улази ка Гробу. Људи с усрдном молитвом ишчекују чудо. И наједном: светлост обасјава Кувуклију. Патријарх излази са упаљеним свијећама. Свако тежи да о пламен тих свијећа запали своју. За неколико минута читав храм се испуњава бело-плавичастим сјајем. Људи као да се купају у неопалимом огњу, који никога не пече. Сви се радују сишавшој благодати, осјећају невидљиво присуство Исуса Христа." О Благодатном огњу писали су још свети Григорије Ниски (4. вијек) и свети Јован Дамаскин (8. вијек), црквени историчар Јевсевије (4. вијек). Трифон Коробејников и Јуриј Георгиј Греков, московски ходочасници из 16. вијека, биљеже да су међу присутним хришћанима на Велику суботу у Храму гроба Господњег, баш овим редом: Грци, Сиријци, Срби, Ибери (Грузини), Руси, аријанци, воложи... Прошле године, због полицијског часа у Јерусалиму, било је потпуно другачије а црква је била готово празна.„Прошла година била је година туге“, каже Росалин Манис. Она је међу 400 вјерника окупљених у цркви.
„Ова година је боља, упркос чињеници да није као друге године, јер вјерници из цијелог свијјета не посећују земљу. „Али дефинитивно је боље него прошле године“, рекла је Р-.Манис. Свечаност је у сјенци због трагедије на сјеверу Израела Израел оплакује смрт 45 јеврејских ходочасника који су у стању панике згажени у ноћи Великог петка на Велики четвртак током вјерског фестивала на сјеверу Израела. |