Седам вијекова од смрти Светог краља Милутина

Ктиторска фреска краља Милутина из хиландарског саборног храма.

Српска православна црква данас обележава 700 година од смрти Светог српског краља Милутина. Преминуо је 29. октобра по старом, односно 12. новембра по новом календару 1321. године. Сваке године 29. октобра у Софији одржава се свечана архијерејска литургија и традиционално пресвлачење моштију краља Милутина. Свети краљ Милутин (млађи син краља Уроша Првог, млађи брат краља Драгутина и отац краља Стефана Дечанског) један од најзначајнијих српских владара из лозе Немањића, којег његов савременик архиепископ Данило Други назива „ненаситни зидатељ божаствених цркава” и „добри пастир умних оваца целе своје области”, онај који је „све желео истинитој вери привести“. Током своје скоро четрдесетогодишње владавине, значајно је ојачао и проширио српску државу. Писац његових житија истиче краљеву сталну бригу за цркву и веру.

Свети краљ Милутин подигао је и обновио многе храмове, како у границама свог царства, тако и ван њега. Владајући Србијом 40 година подигао је 42 цркве, не само у Србији већ и у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму и на Светој Гори. Непосредно пред смрт краљ Милутин је позвао архиепископа Никодима себи и рекао му: "Узми моје имање и подај ништима, не бих ли како ја грешни постигао неко опроштење грехова". Српска црква канонизовала га је двије и по године након смрти и прогласила га  (1324. године) као Светог краља. 

---