 3. јун је празник када наша Црква прославља Светог цара Константина и његову мајку царицу Јелену. У православној цркви они се славе као равноапостоли - толико је значајан њихов подвиг проповиједања Јеванђеља и обраћења народа. Константин је рођен у Наису (данашњем српском граду Нишу) 272. године. Јелена - у Дрепануму (Мала Азија), касније од цара Константина преименованог у њену част у Хеленопољ. Година рођења Јелене није тачно утврђена ...  Амвросије Милански написао је да је Јелена била кћерка крчмара и да је упознала будућег цара Констанција Хлора, Константиновог оца, када га је док је био увијек млад официр, послуживала вином. Судећи по натпису из периода око 270. године, Константинов отац, Констанције Хлор је као гардиста цара Аурелијана боравио у Никомидији, граду у непосредној близини Дрепанума. Могуће је да су се Констанције и Јелена сусрели управо у том периоду.  Када је Константин имао 21 годину, његов отац се развео од Јелене како би се оженио кћерком цара Максимијана, Теодором и ојачао свој положај на двору. Постао је цезар провинције Белгијска Галија (лат. Gallia Belgica) 306. године, након његове смрти, Константин је проглашен за цара ове провинције.  312. године Константин је ступио у борбу за власт са узурпатором Максенцијем. Уочи одлучујуће битке сањао је сан: на небу је видио у облику крста исписане ријечи „овим побјеђуј“ . Ставио је на заставе хришћански крст и након тога побиједио цара Максенција. Константин је постао цар западног дијела Римског царства. Успио је да 321. године потпуно уједини земље.  Након побједе над царем Максенцијем Константин се и дефинитивно окренуо хришћанској вјери и, по ријечима савременика и царевог биографа, Јевсевија Кесаријског, превео је читаву своју породицу у хришћанство. 313. године, на вјенчању своје сестре у Милану, Константин, који је вјеровао у Христа, издао је едикт којим је легализовао хришћанство на територији Римског царства и дао слободу хришћанима. Као почасни гост на гозбу је позван и цар Диоклецијан, ватрени прогонитељ хришћана. Међутим, он није дошао.  Док је била у Триру, Јелена је поклонила дио свог дома хришћанској заједници града како би тамо могла да се изгради црква. Постала је једна од најстаријих званичних цркава, заједно са црквом Светог гроба и црквом Рођења Рођења у Витлејему. Константин је мајци додијелио титулу царице. Први пронађени новчићи са њеним ликом датирају из 318. године.  Света Јелена постала је хришћанка са 60 година. 326. године ходочастила је у Јерусалим, гдје је предузела археолошка истраживања, пронашавши Крст Господњи плочу са натписом „Исус Назарећанин, цар јудејски“. У вријеме овог ходочашћа имала је око 80 година. Света Јелена је двије године живјела у Јерусалиму, надгледајући обнављање светих мјеста.  325. године Константин је сазвао Први васељенски сабор, гдје је формулисано хришћанско вјеровање-Символ вјере. На овом сабору цар је лично поздравио исповједнике вјере који су страдали у годинама прогона, љубећи им ране. Године 320. премјестио је главни град Римског царства у нови град - Константинопољ, који је касније постао центар Источног царства - Византије.
Константин је цијелог свог живота сањао да се крсти у Јордану, али је крштен мало прије смрти у својој резиденцији у близини Цариграда. Умро је 337.године. Недуго по повратку са Истока, Јелена је умрла крајем 328. или почетком 329. године. Пошто Јевсевије Кесаријски пише да је царица преминула у присуству свога сина, највјероватније је да је умрла у Триру. Цртежи Елена Поповскаја Извор: фома.ру Превео, допунио и прилагодио сајт вјеронаука.нет |