 Свети апостол Вартоломеј (Натанаило) био је један од дванаесторице апостола Христових поријеклом из Кане Галилејске. Име „Вартоломеј“ вјероватно је арамејско патронимично име (патроним) и значи син Толомејев. Очигледно је био сродник или близак пријатељ апостола Филипа, будући да је управо Филип довео Вартоломеја к Исусу, а они се упоредо помињу у списковима апостола. Филип је рекао Натанаилу: „Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види! Христос угледавши Натанаила да долази к њему је рекао за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства“ . Након силаска Светог Духа на апостоле на празник Педесетнице, он и апостол Филип проповиједали су Јеванђеље у Сирији и Малој Азији. Проповиједајући јеванђеље, разишли су се по различитим градовима, а затим се поново састали. Светог апостола Филипа пратила је његова сестра, дјевица Маријамна. Пролазећи градове Сирије и Мизије, претрпјели су многе туге и недаће, каменовање и затворање. У једном од села срели су се са апостолом Јованом Богословом и заједно отишли у Фригију. У граду Јерапољу снагом својих молитви уништили су огромну змију, коју су незнабошци обожавали као божанство. У Јеерапољу је живио човјек по имену Стахије који је био слијеп 40 година. Када је био излијечен, повјеровао је у Христа и крстио се. Вијест о томе проширила се градом и многи људи су се слили у кућу у којој су живјели апостоли. Болесни и опсједнути ослобођени су својих болести, многи су крштени. Гувернер града наредио је да се похватају проповједници и баце у затвор, а Стахијеву кућу спале. На суђењу су се пагански свештеници жалили да странци одбијају народ од обожавања њихових родних богова. С обзиром на то да магична снага лежи у одјећи апостола, владар је наредио да је стргну. Ту се дигне на њих светина, те и Филипа и Вартоломеја распну на крст (Вартоломеја наопако). Утом се догоди земљотрес, од кога погину зле судије и многи народ. Осјетивши то као казну Божију, многи притрче да скину Апостоле с крстова, но Филип беше већ издахнуо, док Вартоломеј бјеше још у животу. Учинивши Стахија епископом јеерапољским, апостол Вартоломеј и блажена Маријамна напустише овај град. Проповиједајући Ријеч Божју, Маријамна је отишла у Ликаонију, гдје је мирно умрла. Апостол Вартоломеј је отишао у Индију, тамо је превео Јеванђеље по Матеју са јеврејског на локални језик и многе пагане преобратио у Христа. Посјетио је и Велику Јерменију (земљу између ријеке Куре и врхова ријека Тигрис и Еуфрат), гдје је учинио многа чуда и излијечио кћерку цара Полимија опсједнуту демонима. У знак захвалности цар је послао поклоне апостолу, али је он одбио да их прими, рекавши да тражи само спас људских душа. Тада су крштени Полимије са царицом, излијечена принцеза и многи од његових ближњих. Становници десет градова Велике Јерменије слиједили су њихов примјер. На сплетке незнабожачких свештеника, завидљиви брат царев Астијаг ухватио је апостола у граду Албану (данас град Баку) и разапео га наопако. Али ни са крста није престајао да објављује људима добру вијест о Христу Спаситељу. Тада су, по наредби Астијага, апостолу откинули кожу и одсјекли главу. Вјерници су његове остатке ставили у лимену светињу и сахранили га. Око 508. свете мошти апостола Вартоломеја пренесене су у Месопотамију. Када су Персијци 574. године заузели град, хришћани су узели мошти апостола и повукли се на обале Црног мора. Али пошто су их непријатељи сустигли, били су приморани спустити ковчег у море. Снагом Божијом ковчег је чудесно допловио до острва Липарских. У 9. вијеку, након заузимања острва од Арапа, Свети апостол Вартоломеј се помиње у житију Јосифа Пјесмописца. Примивши од једне особе дио моштију апостола Вартоломеја, преподобни Јосиф их је донио у свој манастир у близини Цариграда и саградио цркву у име Апостола, у коју је положио дио његових моштију. Преподобни Јосиф је изгарао у жељи да састави хвалоспеве у част светитеља и усрдно се молио Богу да му подари способност да их састави. На празник апостола Вартоломеја, преп. Јосиф га је видео пред олтаром. Позвао је Јосифа, узео са престола свето Јеванђеље и положио га на своја прса ријечима: "Нека с језика твога потеку воде небесне мудрости!" Од тог времена преп. Јосиф је почео да пише химне и каноне и украшавао њима не само празник апостола, већ и дане помена многих других светаца, чинећи око 300 канона. Апостол Варнава Апостол Варнава (Варнава =син утјехе) рођен је на Кипру од богатих родитеља Јевреја, из Левитског племена. Школовао се у Јерусалиму. Господ га је изабрао међу 70 својих ученика. Прије апостолства звао се Јосија: "А Јосија, прозвани од апостола Варнава..." (види Дјела ап. 4, 36) а потом је назван Варнава. Имао је њиву, и продавши је донесе новце и положи пред ноге апостолима. Црквени аутори (Климент Александријски, свети Епифаније) пишу да су Варнаву родитељи у младости послали у Јерусалим да учи код чувеног јеврејског учењака Гамалила. Сматран је рођаком или ујаком јеванђелисте Марка. Заједно са св. апостолом Павлом дуго је проповиједао јеванђеље у Малој Азији, затим на острву Кипар, а први од апостола отишао је да проповиједа у Италију, био је у Риму и основао епископски престо у Медиолани. Учествовао је на Апостолском сабору 51.године у Јерусалиму. По повратку на Кипар, апостол Варнава је наставио да проповиједа о Христу Спаситељу и тиме је подигао Јевреје против себе, који су га каменовали. Апостол Варнава је умро око 62 године, у 76. години. 448. године апостол Варнава се трипут у сну појавио архиепископу Кипра Антиму и показао мјесто сахране својих моштију. На назначеном мјесту хришћани су пронашли нетрулежно тијело апостола и од тог времена је кипарска црква почела да се назива апостолском и добила је право да самостално бира своје предстојатеље.
|