Свети апостол Андроник и Света Јунија

Свети апостол Андроник, апостол из реда 70-рице и његова помоћница у апостолским трудовима, света Јунија, били су рођаци апостола Павла (као што сам Павле пише  посланици Римљанима 16, 7). Вриједно су радили, проповиједајући Јеванђеље незнабошцима, како апостол Павле помиње у Посланици Римљанима: „Поздравите Андроника и Јунију, родбину моју, и моје другаре у сужањству који су знаменити међу апостолима, који и прије мене вјероваше Христа“ (Рим 16, 7). Свети Андроник је хиротонисан за епископа Паноније, али проповијед њега и свете Јуније проширила се и у друге земље, далеко изван граница  његове епархије. Напорима светих Андроника и Јуније основана је Црква Христова, пагани су се окренули богопознању, многи незнабожачки храмови су престали да постоје, а умјесто њих настале су хришћанске цркве. Из службе у част ових светитеља познато је да су они претрпјели мучеништво за Име Христово.
​
У 5. вијеку, за вријеме царева Флавија Аркадија (395—408) и Хонорија (393 –423), њихове свете мошти су пронађене у Евгенији, близу Цариграда заједно са моштима других мученика. Благочестиви клирик Никола добио је откривење да се међу 17 мученика налазе и мошти светог апостола Андроника. У XII вијеку је цар Андроник I (владао од 1183. до 1185) саградио величанствени храм у част апостола Андроника.

---