Сазнај новости из
хришћанског свијета
Кикинда – Радите и чувајте се лењости која је мајка свих порока. Највише се чувајте свађа, опраштајте једни другима када сте увређени. Тако је ђацима државне гимназије у Великој Кикинди говорио њихов вероучитељ Михаило Максимович, који је у овој школи предавао од 1925. до 1927. године. Млади избеглица из Русије, који је завршио царску кадетску школу и правни факултет, са таласом руских емиграната уточиште је пронашао у Србији. Борећи се на страни белогардејаца рањен је у ногу, те је целог живота храмао. У Београду је студирао теологију, прехрањујући своју породицу уличном продајом „Политике” и друге штампе. Остало је забележено да је сиромашни младић са новинама сваког јутра прво одлазио до Патријаршије да би потом заузео своје место на београдском плочнику. После завршеног теолошког факултета, замонашио се узевши име Јован према свом славном претку, светитељу Јовану Тобољском. О периоду његовог службовања у кикиндској државној гимназији, о чему данас сведочи спомен-плоча постављена на улазу у ову школу, мало се зна. Сачувано је писмо које је Јован Максимович упутио тадашњим гимназијалцима, опраштајући се од њих приликом одласка у Охридску епархију којом је у то време управљао владика Николај Велимировић. Директор Гимназије „Душан Васиљев” Љубомир Замуровић, иначе професор информатике, указује да је Јован Максимович, касније назван Шангајски, подучавао ђаке личним примером и вредностима од којих су многе данас запостављене. „Шест година сам предавао веронауку у овој школи, част ми је да сам био на месту на ком и Свети Јован Шангајски некада. Откад сам у овој канцеларији, ту је и његова икона. Поред је Свети Јован Тобољски, такође из породице Максимовић која је почетком 18. века отишла из Србије за Русију и изнедрила два свеца. У писму кикиндским гимназијалцима, између осталог, поручује им да буду послушни родитељима, учитељима и свима старијима који их уче добру. У садашњој култури тог, да тако кажем, првенства рођења више нема”, каже директор гимназије. Спомен-плочу у част том светитељу крајем прошлог месеца заједнички су открили и освештали владика банатски Никанор и митрополит тобољски и тјуменски Дмитриј, уз присуство бројне руске делегације и локалних званичника. „То је била иницијатива Руске православне цркве и председника Путина (посредством Руског института за стратешка истраживања). Овде је била делегација која је одмах после руског патријарха”, подсећа Замуровић. Име и дело Јована Шангајског, међутим, већини Кикинђана мало је познато, оцењује јереј Никола Мишковић. „Био је велики добротвор и мисионар. За епископа у Шангају рукоположен је 1934. године. Тамо оснива велика сиротишта. Записано је да је обилазио шангајске четврти како би збрињавао децу без родитеља. Обезбедио је дом за преко три и по хиљаде напуштених малишана”, истиче јереј Мишковић. После Кине, Јован Шангајски за кога је владика Николај говорио да је „анђео Божји у људском лику”, службовао је у Паризу, Бриселу и Сан Франциску. Крхке телесне грађе, али аскетске чврстине и непоколебљиве вере, када се замонашио на себе је узео најстроже покоре. До краја живота више никада није спавао у постељи. Први пут после четрдесет година у њу је положен упокојен. Умро је пре тачно пола века, у 71. години. Неколико сати раније завршио је служење литургије у Николајевској цркви у Сијетлу. За свеца је проглашен 1994. године, а Српска православна црква слави га 2. јула. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
October 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|