Света Гора: Авато – Недоступност Свете Горе женама

​Атос је полуострво у Грчкој источни испуст полуострва Халкидики на Егејском мору, широко од 5 до 10 км и дугачко око 45 км, површине од 389 км². Према уставу Грчке, Атонско полуострво, од Велике Вигле надаље, које покрива област Свете Горе, политичка је самоуправа, аутономни дио Грчке државе и политички припада Министарству иностраних послова Грчке, а духовно је под јурисдикцијом Васељенске (Цариградске) Патријаршије у Истанбулу. Главни  административни центар Свете Горе је Кареја.
Данас се на Светој Гори налази 20 великих манастира, 12 такозваних скитова, мноштво келија и других монашких насеобина, а на њеним литицама подвизавају се пустињаци.
17 манастира су грчке монашке заједнице: Велика Лавра, Ивирон, Дионисијат, Григоријат,  Свети Павле, Ксиропотам, Ксенофонт, Кутлумуш, Пантократор,  Филотеј, Каракала, Дохијар, Есфигмен, Симонопетра, Ставроникита и  Констамонит. Ту су и наш Хиландар као и руски манастир Пантелејмон и бугарски Зограф. Румуни имају свој скит Часног Претече на самој литици полуострва.

---

​"Света Гора је царство без круне. Држава без војске. Земља без жена. Богатство без новца. Мудрост без школе. Кухиња без меса. Молитва без престанка. Веза са небесима без прекида. Славопој Христу без умора. Смрт без жаљења." Свети владика Николај Велимировић

ШТА ЈЕ АВАТО (АВАТОН)?
​Наиме, званично се почетак ове забране налази код оснивача монашког живота, Св. Антонија Великог (4. вијек) који у 10. канону својој духовној дјеци - монасима препоручује: „Не допусти да ти се приближи жена, ни у ком случају, нити да уђе у дом твој, јер истовремено долази искушење блуда“.
Први који на тлу Свете Горе помиње аватон, био је Свети Атанасије Атонски у свом Типику Велике Лавре, а онда се и у царским типицима, који су чинили главни извор писаног светогорског права, врло рано сусреће изричита забрана уласка на Свету Гору жена, голобрадих дјечака и ушкопљеника. Сличне одредбе о аватону садржали су и разни извори светогорског права из турског периода. Светог Атанасија Атонског (око 970), у коме се први пут спомиње забрана приступа женама и држања женки домаћих животиња, и цара Јована Цимијског (972), први свеопшти типик о уређењу живота на Светој Гори, познат као Трагос (јарац), назван по јарећој кожи на којој је писан. Тај документ се данас чува у Кареји административном средишту Свете Горе. Њега су потписали 56 стараца „геронта“, представника старих лаври, као и византијски цар Јован Цимискије (969-976).7 Још је Трагосом била установљена монашка аутономија на Светој Гори.

Светом Гором управља необичан правни статус који лежи у низу одредби Устава, међународних уговора, закона Европске уније и остатка домаћег закона, с тим да је главни регулаторни текст Конститутивна повеља Свете Горе која административно уређује област .
Данашњи „устав“ Свете Горе представља документ састављен скоро један миленијум касније, од стране Светогораца 1924. године, а који је
грчка држава потврдила Законодавним декретом (у даљем тексту: Декрет) 1926. године. „Он проистиче из царских хрисовуља, патријаршијских синђелија, султанских фермана, важећег општег правилника и древних монашких закона и поретка“ (чл. 188, ст. 2 Конститутивне повеље).  У  црквеним кругова тај документ се најчешће назива Уставом Свете Горе, док се у литератури најчешће могу срести сљедеће квалификације: Конститутивна повеља, Повеља, Статут.

Грчка држава је ратификовала Н.Д. 10/16. септембра 1926. Конститутивну повељу Свете Горе, која је ступила на снагу 1927. године након ступања на снагу новог Устава, када је први пут формализована уставна заштита самоуправног режима Свете Горе. Као што потврђује закон Свете Горе који је донесен 1924.год.  и потврђен од стране тачке 105 Устава на полуострву Атос улазак жена се изричито забрањује – члан 186. Аватон је од 1953. године дио устава Грчке. Када је та земља ушла у Европску унију, донесена је декларација која га потврђује, а његово непоштовање санкционише се затвором.
Према члану 186 К.Кс.А.О (Конститутивне повеље Свете Горе), „улазак жена на полуострво Света Гора увијек је забрањен“. Ова забрана је, такође, кривично потврђена одредбом члана 43б Н.Д. од 10. септембра 1926. „о ратификацији статутарне повеље Свете Горе“, коју је додао Н.Д. 2623/1953 (Владине новине АД 268 / 28.9.1953) и предвиђа да „кршењем члана 186 Статута предвиђена је казна затвора од два мјесеца до једне године“. Ванредни двадесеточлани сабор је изгласао 1956.године канонску одредбу којом се кажњава новчаном казном и притвором до пет дана лице које је увело у Свету гору животињу женског пола.Такође, Ванредни двадесеточлани сабор је 1980. године прописао да бродови на којима има жена морају пловити на удаљености од најмање 500 метара од светогорске обале.

Што се тиче забране уласка за жене, она је, када је донесена, била lex imperfecta, јер није била прописана санкција за прекршај. Тачније речено, светогорске власти су прекршиоцу могле изрећи какву год канонску санкцију, али канонске санкције могу да се примјењују само на православне. Дакле, протестанткиња или атеисткиња која би ушла на Свету Гору могла је бити са ње протјерана, али није могла бити кажњена. Постојање ове правне празнине се упадљиво манифестовало априла 1953. године, када су се неке учеснице IX Међународног византолошког конгреса у Солуну демонстративно искрцале на Светој Гори. То је био повод да Грчка држава пропише казну за прекршај члана 186 светогорске Уставне повеље. Ово је учињено Законском уредбом 2623/1953, која је прописала посебно кривично дјело неовлашћеног уласка жена на Свету Гору, кажњиво затвором од два мјесеца до годину дана. Извршилац кривичног дјела може бити само жена, али саучесник, помагач или подстрекач може бити свако лице, без обзира на пол.

У царским типицима који су чинили основно тијело писаног светогорског права врло рано се сусреће изричита забрана уласка на Свету Гору жена, голобрадих дјечака и ушкопљеника. Разлози су исти као они који су диктирали Авато за жене и женке животиња.
Споразумом о приступању Грчке Европској економској заједници, касније Европској Унији, 28.05.1979.године  уједињене чланице (9 држава и Грчка) са заједничком декларацијом припајања примијењеном у чину зближавања држава чланице су се сагласиле са законом Свете Горе која је дио Грчке територије и тиме потврдиле Авато.

Ипак, правило о забрани уласка женама на Свету Гору прекршено је много пута:
​
Т-оком велике епидемије куге и опсаде Каталонаца, 1347. године, када је жена цара Душана Јелена Кантакузин са дјецом боравила у Хиландару.Она је имала званичну дозволу, али је ношена да не би згазила на светогорску земљу. Царска породица боравила је на Светој Гори од друге половине 1347. године до половине 1348. године, обилазећи и богато дарујући манастире Свети Пантелејмон, Хиландар и Ватопед.
-Када је Свету гору у 15. вијеку посјетила Мара Бранковић, кћерка Ђурђа Бранковића и удовица владара Османске државе султана Мурата II, која је у српској историји упамћена као велика владарка, дипломата и доброчинитељка манастира Хиландар и манастира Св. Павла.
- 382. године од кћерке М. Теодосија, Плакентије.
- 1081. и 1108. године од пастирских породица (више од 300).
- 1404. године од супруге И. Палеолога, која је посетила манастир Велике Лавре.
- 1854. године од групе жена и дјеце која су тамо тражила заштиту након устанка на Халкидикију.
- 1905. године од младе руске принцезе Татјане Никите, коју је угостио пријатељ монах у манастиру Пантелејмон.
-У вријеме Октобарске револуције, када су на Светој Гори уточиште нашле руске избјеглице, жене и дјеца
- У вријеме грчког устанка и протјеривања Грка из Мале Азије током 1920-их.
- 1929. године од грчке „Мис Европе“  Aliki Diplarakou која се прерушила у мушкарца и посјетила један од манастира. Након тога је била јавно критикована и анатемисана од тадашњег патријарха Фотија другог.
-Прича се да је исте године једна француска новинарка успјела да чак мјесец дана прерушена борави на Атосу, да обиђе свих 20 манастира и да потом по повратку у Париз напише књигу. Наиме, зна се да је Мариз Шоаси (Maryse Choisy) 1929. године у француској престоници објавила књигу „Мјесец дана међу мушкарцима“ (Un mois chez les filles), али и даље је мистерија да ли је искуства која је у њој изнела заправо и проживјела. Углавном, Мариз се у овом свом контроверзном дјелу водила несвакидашњим стазама, по чему је била и позната, па се, како се наводи, прерушила у младог монаха, кришом ушла на Свету Гору и ту провела читав мјесец. Она је потом у књизи описала и једног монаха који је наводно говорио о тјелесној жудњи, о искушењима и грижи савјести. Званичници са Атоса су демантовали француску новинарку. Прича каже да је потом са Атоса стигао одговор на ову, како је речено, измишљену тврдњу: Мариз је Свету Гору вјероватно видјела само са брода јер једноставно није могуће да једна млада дама склона авантури буде макар и један дан непримјећена међу неколико хиљада монаха.
- 1948. године група прогоњених жена из Демократске војске која је пробила стражу.
- 1971. француски филолог Жаклин Мишел и Италијанка Луиса Барбарито и Марија Пастерла.
-2008-године-посљедњи познати примјер је из 2008. године када је грчка полиција ухапсила четири молдавске имигранткиње које су илегално ступиле на територију Свете Горе.
У 20. вијеку је почела навала феминисткиња на Атос и поједине су успјеле да уђу у монашку републику код земљоуза код Провлаке, које спаја витко полуострво с копном. Зато су грчке власти поставиле високу ограду на том мјесту и строго забраниле улазак пјешацима, без обзира на пол, који копненим путем долазе на Свету Гору преко брда Велика Стража (на грчком Мегали Вигла).
Међу женама које су ушле у историју због инвазије или покушаја да изврше инвазију на светишта Свете Горе била је и Малвина Карали, која је такође обучена у мушкарца покушала да прекрши правила. Шта је Малвина имала на уму? Жељела је да изрази противљење забрани. Међутим, након неколико дана је примијећена је и процесуирана. 
Многе владарке подизале су и помагале светогорске манастире, међу њима и византијске царице Теодора и Плакидија. Када су пожељеле да кроче на Атос, десили су им се чудесни догађаји, који су их од те намјјере одвратили. При намери да уђе у Манастир Ватопед, Плакидија је зачула глас који јој је рекао да одступи. Исто се догодило и султанији Мари Бранковић, која је, донијевши часне дарове из Цариграда у Манастир Светог Павла, заустављена на пола пута од обале.

---

​Према предању ова забрана је на снази још од 422. године када је догађај из 442. године одредио такозвани Авато, закон по којем се особама женског пола забрањује приступ на Атос. Наиме кћерка Теодосија Великог, принцеза Плакидија покушала да посети место где се градио манастир, данашњи Ватопед али се том приликом из иконе Пресвете Богородице зачуо глас који јој је саопштио да одступи. Ово су светогорски монаси протумачили као заповијест и забранили улазак женама за сва времена („Авато“ закон). Овај Закон примјењује се до данас, а кршен је у неколко наврата током бурне историје, дешавало се да су поједине жене покушавале да кришом ступе  на забрањено им тло (светагора.инфо). Хрисовуљом византијског цара Константина Мономаха из 1046. године, женама, женкама свих животињских врста, дјечацима прије 18 година старости и евнусима строго је забрањено да ступе на тло Свете Горе.
И поред тога, цела Света Гора посвећена је жени, Мајци Божјој, коју светогорци називају и Перивој Пресвете Богородице.

Припремио сајт вјеронаука-нет
Извори коришћени при писању чланка:
-Адријана Д. ИЛИЋ, Василије З. МИТРОВСКИ**ПРАВНО УРЕЂЕЊЕ СВЕТЕ ГОРЕ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ЗАБРАНУ УЛАСКА НА СВЕТУ ГОРУ – АВАТОН
-Хараламбос К. Папастатис "Савремени правни статус Свете горе";
-Фејсбук страница "Пријатељи манастира Хиландара"
-Др Драгутин Аврамовић "Света Гора – између аутономности и државности"
​-Црквена новинска агенција Догма.гр