ЦРКВЕНО-НАРОДНИ-БОГОМОЉАЧКИ САБОР у спомен на 75. годишњицу упокојења Св. Јакова
8.30 Св. архијерејска Литургија 10.00 Благосиљање славског колача 11.00-17.00 Духовна предавања и културно-уметнички програм. ПОСЛУЖЕЊЕ ЗА СВЕ ПРИСУТНЕ. Преподобни Зосим Тумански Први писани помен светог Зосима налази се у књизи Путешествије кроз Србије Јоакима Вујића 1828. године. Према том помену, у цркви манастира Тумане у гробу почивају мошти светог пустињака Зосима. Касније се он назива Синаитом и извештава се о постојању испоснице где је живео. Такође, забежена је легенда о томе како га је Милош Обилић нехотице ранио у лову. О њему се, свакако, приповеда као о светом пустињаку и чудотворцу. Његов култ је живео. Народ је долазио на молитву код свеца. Мошти су му извађене из гроба 1912. године, али поново враћене у земљу. Коначно, подигнуте су из земље 1936. године. Педесетих година је обновљена испосница светог Зосима. У Именику српских светих из 1962. године нашло се име и преподобног Зосима Синаита. Истражујући историју и култ светог Зосима, Срећко Петровић закључује да о Зосиму не знамо ни једну биографску појединост и да пре 19. века немамо писаних помена о њему. Одсуство историја покушале су да надоместе народне легенде. Свети Зосим је, свакако, Божји угодник који је до краја остао сакривен са Христом од света. Његова чудеса сведоче о његовој благодати које се удостио у небеском Царству. Преподобни Јаков (у свету др Радоје Арсовић) био је жички монах, ученик светитеља Николаја Велимировића, велики подвижник и народни проповедник покајања. Упокојио се у селу Раброву у близини манастира Тумане, у фебруару месецу 1946. године. Сахрањен је на монашком гробљу у манастиру Тумане. Његове свете мошти су обретене 21. октобра 2014. године. Почивају у манастиру Тумане заједно са моштима преподобног Зосима Туманског.
Постављене Царске двери и престоне иконе у Туману-16. Август 2021.године
|
