 Сабор у Сокоцу& Фото: РТРС Свеепархијски сабор у спомен на Свештеномученике Митрополије дабробосанске одржан је, 15.7.2023. године, у порти Храма Светог пророка Илије на Сокоцу. Сабор је почео Светом архијерејском литургијом, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије. Саслуживао му је домаћин, Високопреосвећени Митрополит даробосански Хризостом са свештенством Митрополије дабробосанске и других епархија СПЦ. Његово Високопреосвештенство Митрополит Хризостом рекао је да Свети великомученици дабробосански, не само да сабирају, него и обавезују Цркву и вјернике да се сјећају свих оних који су мученички пострадали за крст часни и слободу златну, достојанство и право српског народа да живи и опстане. Митрополита Хризостом изјавио је новинарима у порти цркве Светог пророка Илиједа су свештеномученике ове митрополије, са Светим Петром Сарајевским на челу, усташе ставиле на најстравичније муке. “За страдање толико хиљада свештеника, митрополита, епископа и вјерног народа сигурно су одговорне хрватске усташе и не треба нико да се покрива фашизмом, нацизмом.. Ово је чисто усташко дјело”, рекао он. Он је нагласио да су усташе починиле геноцид над српским народом, али да је Бог управо путем Цркве прославио оне који су мученички стадали, прије свега Свети Петар, који је био једна од највећих људских громада у српском народу и Српској Православној Цркви. Митрополит Хризостом је подсјетио да је Свети Петар Сарајевски први страдао, бачен у јаму Јадовно на Велебиту, а послије њега су на различите начине страдале стотине свештеника и народ. “Данас је наш сабор, ми се њих сјећамо и молимо Богу, а они се сигурно данас моле за нас и радују се да их нисмо заборавили и већ да се као њихова духовна дјеца и потомство овдје окупљамо”, поручио је Владика Хризостом и захвалио вјерницима који су дошли да пропрате овај велики догађај. Високопреосвећени Митрополит Јоаникије рекао је да на овакве празнике, када се славе свети Божији угодници, не позивамо ни на какаву мржњу и освету, него на љубав и праштање. Према његовим ријечима, мучитељи и злочинци су хтјели да их униште и избришу њихово име из нашег народа, али да се догодило супротно. “Они су вјечно остали и вјечно живе у нашим душама, зато што су живи пред престолом Божијим”, додао је Митрополит црногорско-приморски. Бесједећи о сабору у спомен светих свештенимученика, исповједника и новомученика Митрополије дабробосанске протојереј ставрофор Владимир Ступар рекао је да “заједничко и саборно спомињање свештеномученика није искључиво утемељено на памћењу и сјећању прошлости, већ је Духом Светим утемељно на сјећању вјечних и непролазних ризница Царства Божијег”. Ступар је рекао да су управо ове ризнице оне у којима је сабрана пшеница Божија, а који су свштеномученици, исповједници и новомученици које данас прослављамо постали кроз своје страдање за Христа. Он је навео да Света црква носи спомен на све страдале мученике и новомученике и радује се, јер је кроз крст Христов и његово васкрсење свако страдање добило вјечни смисао јер је утемљено на љубави. Свети архијерејски сабор СПЦ у мају 2005. године прогласио је светим Свештеномученике дабробосанске пострадале од усташа од 1941. до 1945. године и од комуниста након Другог свјетског рата. Међу Свештеномученицима дабробосанским су митрополит дабробосански Петар (Зимоњић) и владика Варнава (Настић), али и парох гласиначко-кошутички Велимир Мијатовић, чије мошти од јуна 2019. одлуком Митрополита Хризостома почивају у цркви Светог пророка Илије на Сокоцу. Прво саборно прослављање било је 2021. у древном манастиру Возућица, а потом у порти цркве Светог пророка Илије у Илијашу. Свети архијерејски сабор СПЦ у мају 2005. године прогласио је светим Свештеномученике дабробосанске пострадале од усташа од 1941. до 1945. године и од комуниста након Другог свјетског рата.Прво саборно прослављање било је 2021. у древном манастиру Возућица, а потом у порти цркве Светог пророка Илије у Илијашу. Начелник општине Соколац Милован Бјелица послао је поруку православном народу да се окупљамо око наше цркве, подржимо православну цркву која је опстала кроз вијекове, да се сложимо и да радимо на очувању и јачању Републике Српске. |
