 Отац Андреј (Каканос); „Све што тражимо то и добијемо“
Био једном један млади човек који је замолио Бога да га научи да воли цео свет безусловно, без икакве личне користи. Он је желео да осети несебичну љубав, Он је желео да воли чудне и компликоване људе свим срцем својим и свом душом својом. Године су прошле, и та иста особа, сада четрдесетпетогодишњак, посетио је острво Тин и стаде пред икону Пресвете Богородице, заплака се жалећи се на своју жену: „ Боже мој, зашто си ми је послао?Зашто је та особа увек са мном, и зашто је породични живот тако тежак? Стално се препиремо и свађамо. Једно друго повређујемо. Били смо пуно пута на ивици тога да се разведемо. Господе мој Исусе Христе, у невољи сам. Зашто се ово дешава? Не могу да нађем никакво објашњење. Зашто ми је Бог све ово послао?“ Најсветија Мајка Божија покушала је кроз молитву да да одговор овом човеку. Она га је подсетила да је када је имао 20 година и када се молио да има породицу да се обратио Богу: „Помози ми Боже да волим несебично. Научи ме да волим онако како би требало.“ Године су пролетеле. Младић је напунио тридесету, а затим и тридесет пету. Оженио се. Упао је у неке проблеме и тешкоће. Испрва, он је мислио да су ти проблеми и тешкоће случајни кад се сетио тих прошлих догађаја и повезао и, био је убеђен да нити су они казне нити су они случајни већ да су они одговор на његове раније молитве. Да ли сад схватате? Све што нам се дешава последица је наших сопствених захтева. То нам је потребно. Наравно, то нам је и од помоћи. То нас учи да волимо, да будемо понизни, и да напредујемо у спознаји Бога. Можда се нећете сложити: „Зар не постоји неки други начин да се то постигне? Кад се молим, ја то не тражим. Природно, желим да знам како да волим али нисам знао да ће настати патња и бол. Нисам тражио невољу. Зашто оволико боли? Зар не постоји други начин?“ Верујем да не постоји други начин. То је живот. Казандзакис је питао једног светог светогорског пустињака: „Зар не постоји неки другачији начин- неки једноставнији и погоднији?“ Пустињак, чије је име било Макарије, одговори: „Постоји само један начин, мили мој, а то је пут узбрдо. Он је болан и потребно је пролити крв да би се стигло тамо.“ Када се пењете на планину, боле вас колена а срце вам се умара пумпајући већу количину крви. Ипак, не постоји други начин да се дође до врха планине и да се види излазеће сунце. Не постоји други начин да се постигне спас душе. Овако се душа спасава. Овако се њена лепота чува и умножава. Овако она почиње да цвета. Цвеће цвета захваљујући весомучној топлоти сунца, захваљујући болном паду капљица кише на њихово лишће и захваљујући снегу који их мрзне. Овако природа дела. Овако Бог дела. Можете се спасти само ако превазиђете тугу и бол. Одломак из књиге Архимандрита Андреја (Конаноса) „Брак и проблеми“ За сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ превела са енглеског језика САЊА СИМИЋ де ГРАФ |