 Међу апостолима су била двојица Јуда. Шта се догодило са другим? Сви знају Јуду Искариотског, једног од дванаест најближих ученика Господа Исуса Христа, који је постао издајник и свој живот завршио трагично. Али међу апостолима је био и други Јуда. Шта знамо о њему? Како знамо за „другог“ Јуду? Прије свега - из Јеванђеља. Истина, овај апостол се назива Јуда само у код двојице јеванђелиста - код Луке и од Јована. Јеванђелист Лука га помиње као Јуду Јаковљевог (Лк 6, 16), а Јован - „Рече му Јуда, не Искариотски" (за разлику од издајника; Јн 14, 22). Јeванђелисти Марко и Матеј не извjештавају ништа о „другом“ Јуди, али помињу Тадеја (Мк 3, 18) или „Левеј прозвани Тадеј“ (Мт 10, 3) међу дванаест апостола - о чему, напротив, , Лука ништа не говори и Јован.
Будући да се остатак списка апостола у синоптичким јеванђељима поклапа, већ у раној Цркви родила се претпоставка да је ова три имена - Јуда Јаковљев, Левеј и Тадеј - носио исти ученик. У то се, на примјер, увјерио древни хришћански учитељ Ориген (ⱡ око 254); вјеровао је и најмјеродавнији теолог и тумач Јеванђеља ране Цркве, свети Атанасије Велики (373). Прије двије хиљаде година у Јудеји се често догађало да је неко имао неколико имена: сјетимо се апостола Петра (у јеврејском оригиналу ово грчко име гласи Кифа), чије је име првобитно било Симон. А имена Тадеј и Левеј такође су блиска по значењу. Име Тадеј потиче од арамејског תדי („тадај“), а Левеј од јеврејског lēb; обоје значе „срце“. Могуће је да су то били надимци апостола "смјели, храбри". Црквено предање већ дуго сматра да је он био један од „браће Господње по тијелу“. Дакле, уобичајено је да се дјеца из првог брака праведног Јосифа, тј. Јосифа дрводеље, потоњег обручника Пречисте Дјеве Марије. Или - према другој верзији - његови нећаци, које је Јосиф усвојио. Имена ове Исусове „браће“ знамо захваљујући јеванђелистима Марку и Матеју: Јаков, Јосија, Јуда и Симон. А Јеванђеље по Јовану нам каже да у почетку браћа нису вјеровала у Њега као Сина Божијег: "Ни браћа његова не вероваху у њега" (Јн. 7, 5) (Јн 7, 5). Временом је, међутим, Јуда повјеровао и ушао у најближи круг апостола: један од првих који је изнио ову претпоставку био је блажени Јероним Стридонски (око 420. године), који је дуги низ година живио у Палестини и пажљиво проучавао јеврејски текст Библије и локалних традиција. И још један „брат Господњи“ по тијелу - Јаков је послије Вазнесења Спаситељевог чак водио хришћанску заједницу у Јерусалиму. Своју посланицу свети Јуда почиње овако: Од Јуде, слуге Исуса Христа, а брата Јаковљева (ст. 1). Он тако назива себе из смирености, јер сматраше себе недостојним назвати се братом Господњим по тијелу. У 19. и 20. вијеку покушало се оспорити претпоставку да је апостол Јуда Јаков био „брат Господњи“. Неки западни научници обраћају пажњу на то да се у Јеванђељу свуда помињу „браћа Господња“ заједно са апостолима, али никада међу њима. Многи су вјеровали да се примједба јеванђелисте Јована о браћи која нису вјеровала у Њега односила на цијело вријеме Господњег земаљског живота. Такође су написали да је надимак „Јаков“, у складу са традицијом, прије требало да указује на Јудиног оца него на његовог брата. Међутим, овај аргумент није најснажнији, с обзиром на то да је у посланици светог апостола Јуде он сам представљен управо као брат Јаковљев (Јуд 1, 1). На овај или онај начин, Црква је прихватила мишљење блаженог Јеронима као потпуно оправдано и од тада Црквено предање са поуздањем назива апостола Јуду „братом Господњим“. Шта само Писмо каже о „другом“ Јуди? Веома мало. У синоптичким јеванђељима он се једноставно помиње међу дванаест најближих ученика Господњих. А у Јеванђељу по Јовану видимо „Јуда не Искариотски“ међу апостолима који разговарају са Христом послије Тајне вечере. Јуда пита Спаситеља "шта је то да ћеш се јавити нама, а не свијету?" И чује у одговору: Ако ме неко љуби, ријеч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити. (Јн 14,22, 23). Апостол Јуда се, такође, помиње у другој новозавјетној књизи - Дјелима апостолдким: гдје се говори о Јуди, „званом Варсава“, којег су апостоли послали да проповиједа у Антиохију (Дјела апостолска 15, 22). У другој половини XIX - почетком ХХ вијека многи су били склони да мисле да је то исти „други“ Јуда. Али од тада се мишљење већине тумача промијенило: сада се вјерује да је Јуда Варсава био један од апостола „из реда седамдесеторице“, којег је Христос позвао касније. Али да ли постоји и саборска посланица апостола Јуде? Да, ово је једна од књига Новог завјета, а њен аутор је, са становишта Цркве, управо Јуда - „брат Господњи“, сам апостол међу дванаесторицом. Истина, сам аутор ове посланице себе назива скромно: слугом Исуса Христа, братом Јаковљевим (Јуда 1, 1). Тумачи објашњавају да се Јуда сматрао недостојним да се назива братим Господњим, пошто је у младости, дијелећи очеву земљу, одбио да дијели наслијеђе са Исусом. Прича о овоме сачувала се у византијском животу „брата Господњег“ Јакова, који је, према предању, једини син Јосифов који је Спаситеља узео у подјели насљедства. Наиме, Јаков добровољно одијели дио од свога наслијиеђа и најмени га Исусу, због чега потом и би назван братом Божјим. Централна тема Посланице апостола Јуде је упозорење да се не слушају лажни учитељи који су продрли у хришћанску заједницу само неколико деценија након Вазнесења Исуса Христа. "А ви, љубљени, изграђујте себе својом најсветијом вјером, молећи се у Духу Светоме" (Јуда 1, 20). Апостол Јуда проповиједао је Јеванђеље по Јудеји, Самарији, Галилеји, Идумеји, Сирији, Арабији, Месопотамији и Јерменији. Када проповедаше у пределима око Арарата, би ухваћен од незнабожаца, распет на крст и стријелама убијен, да вјечно царује у Царству Христовом. |