 Православна црква 22/ 9. октобра празнује једног од 12 апостола Господа Исуса Христа, Светог Јакова Алфеја (+ 1. вијек). О овом ученику Господњем до нас није стигло много података Знамо да се звао Јаков и да су га понекад звали Јаков Мањи, да би га разликовали од другог Јакова, званог Велики, или трећег међу апостолима, Јакова, брата Господњег (апостола из реда 70-рице). Познато је да је био брат апостола и јеванђелисте Матеја. Послије Вазнесења Господњег, Јаков Алфеј је, са осталим апостолима боравио у Јерусалиму у Сионској горњој соби (ДАП 1,13), као и неко вријеме послије силаска Светог Духа (6, 2). Након Силаска Светог Духа на Апостоле, Свједок је ријечи и чудеса Исуса Христа. Био је и свједок Његовог страдања, Васкрсења и Вазнесења. Јаков Алфејев се ријетко спомиње у Новом завјету, и то на списковима Св. апостола: (Мт 10,3; Мк 3,18; Лк 1,13; ДАп 1,13), као и у вези Марије, његове мајке: "А бијаху ту и жене гледајући издалека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија" (Мк 15,40), док (Мк 16,1) и (Мт 27,56) спомињу "Марију Јаковљеву", односно "Марију, мати Јаковљеву."
Ап. Јаков Алфејев је прво вршио апостолску службу у Јудеји, а затим је био у пратњи Св. апостола Андреја Првозваног у Едеси (данашња Орпа - древни чувени град Месопотамије на ријеци Еуфрат), проповиједао је учење Христово у Гази (један од најстаријих градова Филистеја на граници са царством). Јуде, која је у апостолско вријеме припадала Сирији) и Елевтеропоља (град у јужној Палестини на путу између Јерусалима и Газе) и сусједних мјеста, одакле је отишао у Египат и у град Острацину (приморски град на граница са Палестином) запечатио своје апостолске трудове мучеништвом на крсту. Постоји неколико верзија о његовој смрти и погребу. Неки нпр. Псеудо-Симеон Логотет, сматрају да је умро у Мармарику („каменован од стране Јевреја“), а други да је разапет на крсту на путу за Египат у граду Острацинеу (Οστρακινη, Ostrakinē). Од Господа послан, Господу послушан, Свехвални се Јаков апостол потруди Јеванђелско семе да посеје свуда, Да из њега никну христоверни људи. И Сирију прође и Египат стари Свуда мед небесни вредно разносећи Мед лековит, чудан, са Христових уста, Огладнеле људе тим медом хранећи. Куда Јаков прође траг остави свуда: Пуне чаше меда, препуне и целе, Непресушне чаше животворног меда - То су свете цркве богате и беле. У њима се слави Творац бесконачни И чудесна дела Божијега Сина, Христос мед је онај, што се верним даје Животворна мaна од хлеба и вина. Јаков пут заврши са црвеном тачком, Крвљу мученичком, што се с крста проли, И венац од Христа он на небу доби Ко' и други редом Божји апостоли. |