 Светог Јакова Зеведејева, једног од дванаесторице ученика (апостола) које је изабрао Господ Исус Христос, Православна црква прославља 13. маја. Свети Јаков је позван од Господа да служи заједно са својим братом, апостолом Јованом Богословом. Њима је, заједно са Апостолом Петром, Христос на посебан начин открио Своје Божанство: на васкрсењу Јаирове кћери, на Преображењу на гори Тавор и у Гетсиманском врту. Двојица браће рођена су и одрасла у побожној јеврејској породици. Њихов отац звао се Заведеј. Не налазимо никакве податке о њему у светим књигама Новог завјета. Помиње се само његово име. Из јеванђеља сазнајемо да је њихова мајка Саломија била једна од првих жена која је повјеровала у Христа. Често је пратила Спаситеља током његових путовања по Палестини и помагала му је материјалним средствима. Била је свједок распећа, смрти и погреба Христа. Била је у групи жена мироносица које су, по обичају дана, првог дана у седмици (недјеља) рано отишле у гроб да би помазале Његово тијело мирисима (Мк 15, 40-43; Лк 23, 55; Мк 16, 1; Лк 24, 1). Када је Господ Исус Христос је једном ишао обалом Генисаретског језера и видио је Јакова и Јована у лађи са Заведејем оцем њиховим како крпе мреже. Позвао их је да Га слиједе: "А они тај час оставише лађу и оца својега и за њим отидоше" (Мт 4,22). Од тада су га непрекидно пратили током Његове проповједничке активности. Као ученици Исуса Христа, Јаков и Јован показали су посебну наклоност и љубав према Њему, похвалну ревност у дјелу проповиједања и непоколебљиву вјеру у Њега. Зато су заједно са светим апостолом Петром, постали Његови најближи ученици и почаствовани су свједочењем најважнијих догађаја у Његовом животу и Његовом дјелу. Њих тројица били су присутни при васкрсењу Јаирове кћерке (Мк 5, 37; Лк 8, 51-55), били су свједоци преображења Христовог на гори Тавор (Мт 17, 1; Мк 9, 2-9), гледали Спаситељеве душевне патње у Гетсиманском врту (Мт 26, 37; Мк 14, 32-42 ; Лк 22, 39-45 ). Због њихове непоколебљиве вјере и хвале вриједне ревности, Господ је синове Заведејеве назвао „Воанергес“, тј. "синови грома". Иако су редовно слушали, Христову проповијед и били директни сведоци Његових чудеса, синови Заведејеви нису у почетку могли у потпуности разумјети узвишену природу Његовог божанског учења. Проповиједање Царства Божијег разумјели су не у духовном, већ у дословном смислу, као земаљско, политичко царство. Јеванђелист Матеј износи случај који потврђује њихово неразумијевање Царства Божијег. Саломија, њихова мајка, једном је упутила сљедећи захтијев Исусу Христу: "Тада приступи к њему мати синова Зеведејевијех са својијем синовима клањајући му се и молећи га за нешто. А он јој рече: шта хоћеш? Рече му: заповиједи да сједну ова моја два сина, један с десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему. А Исус одговарајући рече: не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ћу ја пити, и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше му: можемо. И рече им: чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којијем се ја крстим; али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати, него коме је уготовио отац мој“ (Мт 20, 21-22, 26-27). Кроз свој живот и свој апостолски рад, Јаков и Јован доказали су да никада нису заборавили овај савјет свог божанског Учитеља. У светим књигама Новог Завјета не налазимо податке о животу и дјелу апостола Јакова након Вазнесења Исуса Христа. Једина порука коју налазимо у књизи Дјела апостолских Светих апостола говори о његовом мученичком страдању: „У оно пак вријеме подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве и погуби Јакова брата Јованова мачем" (Дап 12, 1-2). Из ове поруке сазнајемо да је апостол Јаков Заведеј завршио свој живот као мученик убијен мачем, за вријеме Ирода Агрипе I 44. године. Апостол Јаков Заведејев био је први мученик за вјеру од дванаесторице апостола.
Из древне црквене традиције сазнајемо да је свети Јаков проповиједао заједно са осталим апостолима у Јерусалиму и отворено и смјело учио Јевреје да је Исус Христос прави Месија, Спаситељ свијета. Замјерио је фарисејима и књижевницима због њихове суровости и невјерја у Христа. Пошто нису могли ријечима да оповргну његове увјерљиве бесједе, Јевреји су против њега употребили своју моћ и ауторитет. Они су Ирода Агрипу I окренули против хришћана и он је прогонио Цркву. Апостол Јаков Заведејев је постао жртва овог прогона. Св. Климент Александријски каже да су наговорили некога Јосију да оклевета апостола. Овај Јосија се видећи муженствено држање Јаковљево и чувши његову јасну проповијед о Истини, покајао се и повјеровао у Христа. Међутим када је Јаков осуђен на смрт, тада је и овај Јосија, такође, осуђен на смрт. Ходећи на губилиште Јосија је молио Јакова да му опрости гријех клевете. А Јаков га је загрлио и рекао му: „мир теби и опроштај!" обојица су посјечени мачем 45. године у Јерусалиму. Хришћани су тијело Светог Јакова сахранили у Јерусалиму. Предање каже да је свети апостол Јаков проповиједао у Шпанији, али то се не може прихватити као истинито, јер је у супротности са информацијама о његовом животу које налазимо у Новом завјету. Али његове свете мошти су пренесене у Шпанију и данас се Шпанци моле светом апостолу Јакову као свом заштитнику. Заведејев Јаков од тројице беше, Што пречудне тајне Христове видеше, Што видеше Спаса преображенога, Одећом белога, лицем пламенога, И у врту опет видеше Га тужна, У крлетци света к'о немоћна сужња. Збуњен беше Јаков овом супротношћу, Док просвећен не би васкрсном светлошћу. А кад Господ уста, Јаков поверова; Разбише се сумње као облак сновa! Па још Дух кад сиђе и силу му даде, Јаков непобедив војвода постаде. Војевати поче и дању и ноћу, И чудеса творит' с Божијом помоћу. Све за име Христа, све у славу Христа, Док то свето име светом не заблиста. Залуд крвав Ирод одсече му главу Бог војводи своме даде вечну славу. |