 За православне вјернике данас је почео Госпојински пост, најкраћи од четири велика годишња поста, који почиње 14. августа, а завршава се 27. августа. Пост је посвећен Пресветој Богородици и завршава се празником Њеног Успења (Велика Госпојина-28. август). Према Предању Цркве, Богородица је током свог земаљског живота држала строгу умјереност у храни, интензивно постила и молила се Господу, а три дана прије свог Успења престала је да једе храну и пила је само воду. Тако, намећући себи ограничења Успенског поста, вјерници опонашају саму Богородицу. Главни циљеви поста су борба човјека са својим страстима, грешним мислима и дјелима, у чему заједно са постом, молитвом и дјелима милосрђа помажу. Госпојински пост је древна установа. Један од првих помена о њему срећемо код Св. Лава Великог. Римски светитељ, у својој бесједи изговореној 450. године, назива га јесенским. Помиње се у списима блажених Јеорнима, Августина и Григорија, епископа турског. Такође, Госпојински пост се помиње у списима Теодора Студита (826). Госпојински пост је коначно утврђен на Цариградском сабору (1166), у вријеме Патријарха Луке Хрисоверга (1156-1169) и цара Манојла I Комнина (1143-1180). У току овог поста понедјељком, уторком, сриједом, четвртком и петком се пости на води, суботом и недјељом на уљу, а риба се једе само на Свето Преображење Господње. Сви вишедневни православни постови имају и заједничке особине и своје карактеристике. По својој строгости Госпојински пост се изједначава са Великим постом. Баш као и Петровски пост, пада током љета. А сличност са Божићним постом је у томе што његов почетак и крај имају фиксне календарске датуме. На крају да се подсјетимо опомене Светог Јована Златоустог: „Вара се онај који сматра да је пост само уздржавање од хране. Истински пост је уклањање од зла, обуздавање језика, одбацивање беса, кроћење пожуда, заустављање клевета, лажи, кривоклетства. " |