 Велика субота. Дан када је тијело Христово почиваало у гробу – пећини недалеко од Гетсиманског врта, коју је члан Синедриона јеврејског и потајни сљедбеник Христов (Мт 27, 57; Јн 19, 38) Јосиф Ариматејски припремио за себе, али га је уступио свом Господу. И људска душа Христова сиђе у Ад — „тамницу“, чији су затвореници били одвојени од Бога вијековима и миленијумима — и, како каже апостол Петар "сиђе и проповиједа духовима у тамници" (1 Петр 3, 18-19). Исте суботе, која се поклопила са старозавјетном Пасхом, првосвештеници и фарисеји дошли су код Пилата са молбом да поставе стражу на гробу Господњем: "Сутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата говорећи: Господару, сјетисмо се да онај варалица каза још за живота: Послије три дана устаћу. Зато заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу, да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће посљедња превара гора од прве. Рече им Пилат: Имате стражу (кустодију), идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен" (Мт 27, 62-66). Чувари су били постављени, пећина је испуњена каменом, а на камен је стављен печат. Тако су и најгори непријатељи Господњи својим рукама све чинили да предстојеће Васкрсење Христово постане посвједочена чињеница. Жене које су првог дана у недјељи дошле до гроба да помажу тијело Господње мирисним уљима, нашле су да је тежак камен одваљен у страну и да на њему сједи анђео: "а лице његово бијаше као муња, и одијело његово бијело као снијег" (Мт 28,3), а пећина је била празна. Појаву Анђела и нестанак тијела Христовог јавили су првосвештеницима неки од стражара, тако да је стражаре требало поткупити и наговорити да лажу, као да су заспали и да нису примијетили како су Тијело Христово украли Његови ученици: "А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи: Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га док смо ми спавали. И ако то чује намјесник, ми ћемо га увјерити и вас ослободити бриге" (Мт 28, 11-15). Међутим, ова свједочења више нису занимала апостоле, јер они су срели самог Христа. Живог. Васкрслог.
Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски овако објашњава ријечи из данашњег јеванђеља? Јеванђелист суботу не назива „Суботом“ због тога што судећи по злоби Јевреја то и није била субота. Иако је Закон забрањивао да се суботом иде из места у место, законопреступни Јевреји су се сабрали код иноплеменика Пилата, уместо да буду на Законом одређеном збору. Подстакнути својом злобом, они одлазе Пилату и обезбеђују гроб. Ипак, то је био Божји Промисао, како би Васкрсење било потврђено сведочанством непријатеља, који су запечатили гроб и пред њим поставили стражу. Занимљиво је откуда су Јевреји знали да ће Исус трећи дан васкрснути, пошто Господ то нигде није рекао јасно и отворено. Може се претпоставити да су то сазнали из примера пророка Јоне, будући да је раније Христос рекао: „Као што је Јона био три дана у утроби кита, тако ћу и Ја бити у утроби земље.“ Могуће је да су то закључили и онда када је казао: „Развалите овај храм и за три дана ћу га подићи.“ Пре нису разумевали ове речи, већ су мислили да говори о јеврејском Храму. На основу тих речи су га и осудили. Али сада када су разумели да је под „храмом“ подразумевао Своје властито Тело, они су се уплашили и назвали Га обмањивачем, не престајући са својом злобом ни после Његове смрти. „Кустодија“ је римски назив за стражу, и зато еванђелиста кустодијом назива војнике који су били одређени да чувају гроб. |