 БЕОГРАД, 23. НОВЕМБРА /СРНА/ - Српска крсна слава ће до краја идуће седмице званично бити на Унесковој репрезентативној листи нематеријалног културног насљеђа човјечанства.
Крсна слава ће тако као напрепознатљивији обичај већине српских православних породица остати упамћена и као "први упис" Србије на листу свјетског нематеријалног културног насљеђа, пишу "Вечерње новости". Члан номинационог тима Славе за Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства Марко Стојановић каже да је слава представљена прије свега као обред освештања хране и пића који православни хришћани у Србији практикују у оквиру годишњег циклуса обичаја и као празник породице, посвећен светитељу, заштитнику домаћинства. Он је навео да је Унесковој комисији приложена обимна документација која најбоље свједочи о истинској важности славе за идентитет српског народа током минулих вијекова, дана и у будућности. Наглашено је, како каже, да је ријеч о народном обичају прослављања свеца заштитника, који је обликован у српској средњовијековној држави, као и да његову данашњу обичајно-религијску форму, осим већинског спрског становништва, практикују и припадници неких мањинских заједница. У објашњењу славске гозбе, наведено је да се тако шири друштвени круг у коме се слава препознаје као симбол заједништва и индентитета. Србија је 2012. године усвојила регистар нематеријалног културног насљеђа који тренутно садржи 27 ставки. Осим славе, ту су и молитва - ђурђевдански обред, јело белмуж, израда ратарских свијећа, пиротског качкаваља и ћилима, филигрански занат, косовски вез, наивно сликарство Словака, Лазарице у Сиринићкој жупи, Вуков сабор, ерски хумор, пјевање из гусле, пјевање из вика, ојкача, коло, фулашка пракса, врањска градска пјесма, израда чутура, чување Христовог гроба и друго.
0 Comments
|