Смисао и улога Великих (Царских) часова

                                         Смисао и улога Великих (Царских) часова

Канонски часови су врста посебних, прилично кратких божанских служби који означавају одређено време у дану, време у коме се одређени значајан догађај из Спаситељевог живота на земљи догодио. Постоји четири часа у богослужењу у Православној цркви, а то су Девети час, Први час, Трећи час и Шести час. Главни час је Девети час а то је час смрти на крсту Господа и Спаса нашега исуса Христа. Први час нас подсећа на протеривање Адама и Еве из Еденског врта, као и на суђење Богочовеку пред Кајафом и на Његово страдање. Трећи час је посвећен Силаску Светога Духа на апостоле, док нас Шести час подсећа на Распеће Господње. Порекло имена ових часова може се наћи у Јеврејским обичајима. Стари Јевреји делили су дан на четири дела, одатле имена тих часова. Обичај устаљених молитви у правилним временским размацима може се наћи у Старом Завету али у Хришћанству то захтева једно ново значење. Девети час је у 3 поподне, Први час је у 7 ујутру, Трећи час је у 9 ујутру, а Шести час је у подне. У данашње време, часови се додају дужим службама јер је тако погодније. Девети час се додаје Вечерњој. Први час се додаје крајем Јутрења, а Трећи и Шести час се служе пре Литургије.

Црквено богослужење укључује Велике часове- који се још називају и Царски часови. Они се служе за највеће Православне празнике, три пута у години: на Велики петак, Бадње вече и Богојављењска ноћ. Они се зову Велики јер се служе на посебан свечан начин. Свештеник носи фелон. Царске двери су отворене. Почетак сваког часа обележава се кађењем, цела црква се кади првог и последњег часа, са запаљеном свећом, као и током полијелеја. Ту су и паримије (на грчком „изреке“- посебна читања из Старог Завета) које се читају свакога часа, праћене читањем Апостола и Јеванђеља. Читање Светог писма се уређује на основу празника који падају. Осим тога, Псалтир, прокимени, тропари и кондаци- заправо, све молитве Великих часова- посвећене су догађају који се обележава (Христовом рођењу, Крштењу Господњем и Христовом страдању).

Ова служба се зове Царска, јер су Византијски цареви имали обичај да јој присуствују због своје величанствености. То не само да је наглашавало духовну и литургијску важност ових служби већ такође и њихов јавни значај.

У хеортолошком смислу (грчки корен heortē значи „празник“, према томе хеортологија је грана теологије која проучава религиозне празнике), Бадње вече и Богојављенска ноћ су повезани празници. Њихове литургичке структуре су сличне. То се може приписати чињеници да се Рождество и Крштење Господње славило некад као један празник, који се звао у прошлости Света Теофанија. Божић се први пут слави као посебан празник тек у 4. веку.

На основу обичаја у савремено доба Цркве, Велики Царски часови се славе један по један следећим редоследом: први, трећи, шести, девети. Обично, на почетку, звоно откуца број часа.
​
Ове године, Царски часови падају у петак јер је Божић у понедељак.  На тај дан нема Литургије. Према рубрикону, служба Царских часова почиње у 8 ујутру.

Царски часови, испуњени молитвама и читањем Светог писма, уводе нас у прославу Божића и уносе нам мелодију празника у срце и душу.

Ми често не можемо да нађемо пут до Витлејема због опијености куповином и због тога што смо заузети кувањем празничног оброка за којим се традиционално породица окупи. Склони смо томе да заборавимо шта је суштина овог празника, рођење Исуса Христа, Спаситеља света. Често заборавимо да прво треба дођемо Њему, а не нашој родбини. Касније можемо уживати са породицом. Најпре, ми морамо доћи Богомладенцу Исусу.

Царски часови су први корак ка Њему. Ми тада улазимо у цркву као у пећину где нас Бог чека. Ми се целим својим бићем морамо ујединити са Њим. На првом месту, ми морамо Њему указати част. Ми треба да испунимо срце и ум не јавним славским обичајима овог празника (то може да сачека) већ Божићним духом, Духом који све покреће. Ми можемо добити овај дух на служби са часовима током ових чудесних, славних и срећних дана сећања на спасење које је Бог донео људима.
Драга браћо и сестре, упркос свим невољама и бригама овога света, тако бих желео да видите ту нежну светлуцаву звезду која нас води до Богомладенца на овај радосни празник Рождества Христовог. 
                                                                            јереј Андреј Чиженко

Превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор