 Слика Игора Сушенока „Улазак Господњи у Јерусалим“, која се налази у згради Института за модернизацију руске реалистичке умјетности у Москви, приказује атмосферу усхићења која је захватила Јерусалим када је Христос на магарцу ушао у град. Игор Михајлович Сушенок је сјајни представник најбољих традиција руске реалистичке школе сликарства. Његова платна нашла су своје мјесто у музејима у Јапану, Шпанији, Холандији, Њјемачкој - ово је нова етапа у животу и стваралаштву, освећена светлошћу Јеванђеља, болним и плодним размишљањима о судбини руске реалистичке умјетности.  1
Магарац на којем Христос улази у град је симбол понизности. Христос није ујахао у град на коњу као побједнички цар, већ на магарцу понизно као обичан човјек, јер његово царство није од овога света (Јн 18, 36). Али Јевреји ово нису разумјели. Обрадовали су се, узвикивали "Осана!" и прекривали су пут којим је ишао својим огртачима и палминим гранчицама, надајући се да је он Месија, нови јеврејски ЦАР, који је дошао да ослободи свети град од Римљана, који су Јудеју заузели 90 година раније (63. прије Христа). 2 Ученици Христови. 3 Јевреји, који су се за Пасху окупили у Јерусалиму из цијелог свијета, славе „сина Давида, цара јудејског“, покривају Његов пут одјећом и палминим гранчицама. Сви они су се овдје окупили јер је, према законима јудаизма, сваки вјерник морао да принесе жртву за Пасху у јерусалимском храму. 4 Изненађени Јелин (на глави му је типични шешир од кравље коже) тог доба гледа пророка из Назарета. Јеванђелист Јован нам говори да су и Грци - говоримо о грчкој заједници - такође дошли на Пасху у Јерусалим и жељели су да виде Христа (Јн 12, 20-22). 5 Ликујући Јеврејин који је на празник дошао из Етиопије. Етиопски Јевреји и даље живе у овој земљи, сматрајући се потомцима цара Соломона и царице Савске. 6 Фарисеји су представници утицајне партије, који су проповиједали тачно поштовање свих вјерских прописа. Упркос чињеници да је Христос непрестано осуђивао њихово лицјемерје, фарисеји су,такође, поздрављали Христа у Јерусалиму као могућег Јеврејског цара - толико су мрзили Римљане који су се клањали незнабожачким боговима. 7 Јеврејски писар је представник најобразованијег слоја друштва, обдарен правом тумачења јеврејског закона. Писари су се често свађали са Христом, вјерујући, заједно са фарисејима, да Он крши вјерске прописе. 8 Римски војници уплашени вриштећом гомилом. У то вријеме Јудеја је била једна од најнеугоднијих провинција Римског царства, па се за вријеме Пасхе у Јерусалиму број римског гарнизона знатно повећао. 9 У сваком освојеном граду Римљани су у знак своје моћи подигли кип римског владара и обавезали локално становништво да приноси жртве њиховим боговима. Чак су и побожни Јевреји поштовали овај захтјев. 10 На Пасху су Јевреји по закону морали да принесу жртву у јерусалимском храму. Најбогатији од њих приносили би телад, они који су били сиромашнији - јагњад, а најсиромашнији жртвовали голубове. Пошто су многи Јевреји у град долазили издалека, на улицама града су се посебно за њих продавале жртвене животиње. 11 Јелеонска гора (Маслинска гора), гдје се налазио Гетсимански врт, у којем је Христос волио да борави. Одавде се пружа поглед на цио Јерусалим, а Спаситељ му је одавде пред улазак предвидио скоро уништење. Ужасно пророчанство се обистинило 70. године нове ере, када су Римљани потпуно уништили град током јеврејске побуне. Овде је Христос одржао своју посљедњу бесједу (Лк 24 ). 12 Златна врата кроз која је Христос ушао. Преко њих човјек није ушао у сам град, већ управо на територију храма. Тако је Господ прије свега свечано ушао у главно светилиште цијелог Израиља, у кућу Његовог небеског Оца и на крају у своју кућу. Ова врата се помињу у старозавјетној књизи пророка Језекиља: када потомак цара Давида уђе кроз њих, она ће се заувијек затворити за њим. Садашња капија је вјероватно изграђена у 520-им годинама нове ере, - на врху рушевина откривених у близини, знатно древнија врата из периода Другог храма. Муслимани су их затворили 810. године, а крсташи су их поново отворили 1102. године. Касније их је Саладин запечатио након што је 1187. године заузео Јерусалим. А османски султан Сулејман Величанствени обновио је капију заједно са градским зидинама, али је зазидао 1541. године. У овом облику остају до данас. Извор: фома.ру/Превод: вјеронаука.нет |