Св.Синод Цариградске патријаршије канонизовао старицу Гаврилију (Папајанис)

Свети синод Цариградске патријаршије одлучио је на својој сједници одржаној 3. октобра 2023. године  да канонизује Геронтису* Гаврилију (Папајанис), преноси orthodoxtimes.com.  Одлуку о канонизацији мати Гаврилије иницирао је цариградски патријарх Вартоломеј, а саопштила је Митрополија Лероска, Калимноска и Астипалејска. Митрополија је задужила Митрополита Родоског Кирила да састави службу у част Свете Гаврилије, која се упокојила у Господу на Леросу.
Мати Гаврилија рођена је као Аврилија у Цариграду 2/15. октобра 1897. године, на празник Светог Кипријана и Свете Јустине, од родитеља Илије и Викторије Папајанис, који су имали четворо дјеце. Била је грчка православна монахиња и подвижница, вољена и поштована у читавом православном свијету. Добила је најбоље образовање за своје вријеме, Одмалена је савладала француски и енглески, а као школарка је вољела да чита изворне грчке ауторе. Након завршеног основног образовања, студирала је ботанику у Швајцарској, затим философију у Солуну. Након успостављања Метаксасовог режима у Грчкој 1937. године, отишла је у Енглеску, гдје је радила као кућна помоћница, истовремено студирајући медицину.  У Енглеској је била током Другог свјетског рата. Током бомбардовања Лондона у Другом светском рату, помагао је рањеницима у болницама и амбулантама. Након завршетка рата, вратила се у разорену Грчку да помогне у њеној обнови. Запослила се у организацији за збрињавање избјеглица  Friends Refugee Mission, а почетком педесетих у Америчкој пољопривредној школи у Солуну. Касније је отворила своју ординацију у Атини у којој је радила све до 1954. године. 1954. године, када јој је умрла мајка, Гаврилија је почела да остварује свој монашки позив, иако је о томе размишљала од дјетињства. Одлучила је да свој живот посвети служењу људима, вођена сликом мајчинске љубави. Вођена Божијим промислом отишла у Индију у којој је пет година радила као физиотерапеут  старајући се о сиротињи, слијепима и болеснима, а посебно о лепрозним. Када је 1959. године напунила 62 године, отишла је у град Витанију у Палестини, гдје се налазио манастир Свете Марте и Марије да би тамо постала искушеница. Пошто су сви знали да је дошла из Индије, у почетку су били неповерљиви према њој јер су жељели да провјере да ли се молила са Индијцима и да ли је можда јела од њихових идолских жртава, а касније се ситуација променила када их је Аврилија увјерила да ни у једном тренутку није угрозила своју православну вјеру.У Витанији је провела три године.Мати Гаврилија је од 1967. до 1977. године путовала у мисију по источној Африци, Европи. Геронтиса Гаврилија се преселила из овог свијета 28. марта 1992. године​.
*​Геронтиса на грчком означава најстарију монахињу, која надгледа и руководи млађе монахиње давањем духовних савета, и која има огромно духовно знање и духовну мудрост добијене од Бога уз помоћ молитве.

---

Пет језика мати Гаврилије
Док сам боравила у Индији, посјетио ме неки страни мисионар и рекао: „Ви сте можда добра жена, али нисте добра хришћанка!”
„Зашто?”, упитала сам.
„Зато што сте овдје толико дуго, а говорите само енглески. Који сте од локалних језика научили?”
Одговорила сам: „Нисам успјела да научим ниједан локални језик, зато што сам стално путовала од мјеста до мјеста. Чим бих научила један дијалект, одлазила бих на друго мјесто.”
„Како онда уопште мисионарите? Сви римокатолици и протестанти уче овдашње језике да би… ”
Одлучила сам да га прекинем и помислила: „Господе, научи ме шта да му одговорим.” Замолила сам то од свег срца и рекла: „А, да, заборавила сам да вам кажем. Знам пет језика.”
„Стварно? Којих?”
„Први је осмјех. Други су сузе. Трећи је додир. Четврти је молитва, а пети је љубав. Са ових пет језика, могу да обиђем читав свијет.”
Он је застао и рекао: „Чекај мало, да ово запишем…”
Са ових пет језика, можете да путујете по свој земљи, и цијели свијет биће ваш. Волите све као најближе – без обзира на њихову вјеру или расу, без обзира на било шта.