(Поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве и Митрополије дабро-босанске) Послије првог Шематизма Митрополије и архидијецезе дабро-босанске из 1882. године чији значај записаних података се данас види, крајем 2020. године из штампе је изашао Шематизам епархије дабро-босанске 2019–2020, уприличен поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве и Митрополије дабро-босанске. Повод и мотив, да се приступи изради овог Шематизма, који ће у будућем времену, као и претходни шематизми у садашњем времену, представљати значајан историјски извор, који ће као такав бити незаобилазан приликом проучавања историје, антропологије, топономастике, религије и други тема из живота Српске православне цркве и Српског народа на простору Митрополије дабро-босанске, у Предговору одлично објашњава митрополит дабро-босански Г. Хризостом. Тим поводом митрополит Г. Хризостом у Предговору, између осталог, пише: „Од првог Шематизма Митрополије и архидијецезе дабро-босанске из 1882. године, којег је за ондашње прилике изврсно приредио и саставио протопрезвитер Ђорђе Николајевић, потоњи митрополит дабро-босански Георгије Николајевић (1886–1896), до овога јубиларног Шематизма (2020) осамстогодишњице Српске православне цркве прошло је пуних 138 година. Нису прошле само године, деценије, XIX, XX, XXI вијек већ су нестале или уништене многе наше ненанокнадиве вриједности. Да бисмо то осјетили и разумјели, добро би било паралелно читати и прелиставати ова два шематизма. Само тако ћемо сагледати оно што бијасмо и оно што јесмо. Нашавши се у духовно и биолошки „огољеном“ вијеку и радећи на овом Шематизму поводом јубилеја, осамстогодишњице наше Дабро-босанске митрополије, чинимо част и помен онима који бијаху, онима који јесу и онима који ће бити пунота Цркве Божије у Дабро-босанском владичанству. Нека овај Шематизам управо томе послужи да буде и остане писани свједок историје Цркве на овом Владичанству у овом времену и тренутку. Не заборављамо прошлост, напротив, њу носимо и чувамо, изучавамо и вреднујемо. Нисмо загледани у неизвјестан и утопијски футуризам, већ реално ходимо напријед са оним што јесмо данас и сада“... настави да читаш
Шематизам Епархије дабро-босанске сабира и резимира историјске и статистичке податке, од времена када је Свети Сава, први српски архиепископ, утемељио епархију Дабарску до данас, са прецизно и методолошки исправно подијељеним цјелинама.
Након Предговора, који је написао митрополит дабро-босански Г. Хризостом, иду поглавља која се односе на историју Митрополије. Поглавље Преглед црквене прошлости на подручју Српске православне Митрополије дабро-босанске написао је др Радован Пилиповић, а Жељко Јандрић је написао поглавље Српско-православно материјално и духовно насљеђе канонског подручја Митрополије дабро-босанске (преглед црквене и народне историје до XV вијека). Након ова два, прилично добро написана и методолошки уклопљена поглавља у садржај Шематизма, иде поглавље посвећено Светим свештеномученицима дабро-босанским. Историјат Митрополије употпуњен је списком са именима свих митрополита дабро-босанских од Христофора (1220. година) до Хризостома (устоличен 2017. године) и са портретима митрополита дабробосанских од Атанасија Љубојевића (1681–1688) до Николаја Мрђе (1992–2015). Овај дио шематизма садржи и прилог са фотографијама о доласку митрополита Хризостома у митрополију дабро-босанску у септембру 2017. године. Посљедње поглавље у овом дијелу шематизма је Животопис архиепископа сарајевског и митрополита дабро-босанског Господина Хризостома, које је саставио мр Милош Ернаут. У другом дијелу шематизма представљена су епархијска тијела: Епархијски црквени суд, Епархијски савјет, Епархијски управни одбор са именима свих актуелних чланова укључујући заједничке фотографије. Кроз фотографије и кратак историјат са основним подацима презентоване су палата митрополије у Сарајеву, резиденција митрополита дабро-босанских у Сокоцу, павиљон „Православне академије“ у Источном Новом Сарајеву, зграда Богословије у Рељеву и зграда бивше Богословије у Сарајеву. Трећи дио Шематизма чине подаци о четрнаест манастира Митрополије дабро-босанске: Вардиште, Возућица, Горња Лијеска, Грађеник, Добрун, Добрунска Ријека, Карно, Кнежина, Озерковићи, Пјеновац, Равна Романија, Сасе, Топлица, Удрим. Прије описа сваког манастира издвојено је заглавље са називом манастира, фотографијом, именом и презименом настојатеља и основним контакт подацима. Текст о манастирима састоји се од кратких биографија настојатеља и братства или сестринства, историјатом и најновијим фотографијама које приказују данашње стање манастира. Четврти, уједно и најобимнији дио Шематизма чини поглавље везано за Архијерејска намјесништва. Митрополија је подијељена на шест архијерејских намјесништава са 99 парохија. На почетку сваког Архијерејског намјесништва налазе се подаци о званичном називу архијерејског намјесништва, именом и презименом, контакт подацима и фотографијом архијерејског намјесника. Након тих података слиједе подаци о броју парохија и списак црквених општина са адресама. Прије самог описа сваке парохије издвојено је заглавље са званичним називом парохије, именом и презименом, контакт подацима и фотографијом пароха. У оквиру описа свих парохија налазе се кратке биографије пароха, називи мјеста која чине парохију, историјат и фотографија парохијског храма, подаци о матичним књигама, кратки историјати и фотографије филијалних храмова, парохијских домова и других црквено-општинских објеката и списак свештеника који су раније опслуживали парохију. Пети дио Шематизма чини поглавље посвећено пензионисаним свештеницима. У овом дијелу дати су подаци са именом и презименом, контакт подацима и фотографијом пензионисаног свештеника. Шести дио посвећен је образовним установама на територији Митроплије. Образовне установе које се налазе на територији Митрополије су: Српска православна Богословија Светог Петра Дабробосанског у Фочи и Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи. На почетку су дати подаци о управи Богословије и Факултета са контакт подацима, након чега слиједи њихов историјат са фотографијама. Посљедњи, седми дио Шематизма, посвећен је друштвима која дјелују при црквама Митрополије дабро-босанске. Овдје су наведени подаци о црквеним хоровима, црквеним друштвима – удружењима и издавачкој дјелатности, са именима хоровођа и предсједника и њиховим контакт подацима. Вриједност шематизму даје и карта Митрополије дабробосанске са легендом, која је у колору урађена на унутрашњим корицама предње и задње стране, а чију израду потписују Борис Баџа (картографија и дизајн) и Ратко Радановић (обрада података). Шематизам је штампан у колору и тврдом повезу на 597 страна у тиражу од 500 примјерака са великим бројем фотографија. Уређивачки одбор чине: архимандрит Јован (Гардовић), протојереји-ставрофори: Јадран Даниловић, Душан Спасојевић, Илија Чупић, Горан Живковић, Александар Топаловић, протојереј Никола Ковач и јеромонах Гаврило (Ђурић). Главни и одговорни уредник је архимандрит Јован (Гардовић), а замјеник протојереј Никола Ковач. Рецензије су потписали митрополит дабро-босански Г. Хризостом (Јевић) и проф. др Владислав Топаловић. Издавач је Епархијски управни одбор Митрополије дабро-босанске и Издавачка кућа Митрополије дабро-босанске „ДАБАР“. Шематизам је изашао с благословом Његовог високопреосвештенства архиепископа сарајевског и митрополита дабро-босанског господина Хризостома. проф. др Бошко М. Бранковићм, Филозофски факултет Бања Лука /извор: Митрополија Дабробосанска
смањи проширени текст
|
