 Представници десет аутокефалних цркава потписали први заједнички документ који се тиче организације православне цркве у дијаспори. – Прихваћен амандман СПЦ на текст о мисији цркве у савременом свету
Аутор: Јелена Чалија Патријарх Иринеј служио литургију у манастиру Богородице Одигитрије: Поглавар Српске православне цркве служио је јуче свету литургију у манастиру Пресвете Богородице Одигитрије, који је на неколико стотина м од Православне академије на Криту, где се одржава заседање Светог и великог Сабора. Патријарху Иринеју саслуживали су архиепископ охридски Јован, и епископ шумадијски Јован, као и протојереј Гајо Гајић, јеромонах Данило (Гаврановић), и ђакони Александар Секулић и Андрија Јелић. (Фото ђакон Александар СеТрећег дана заседања Светог и Великог Сабора на Криту, потписан је и први званични документ, који се тиче православне дијаспоре. У њему се разматрају проблеми организације цркве на континентима попут Америке и Аустралије, имајући у виду и да велики број православних верника живи ван својих држава и ван територија где су патријаршије којима припадају. Преносећи ову информацију, портпарол Сабора, архиепископ Јов телмисоски објаснио је да су се после расправе о црквеној аутономији и начинима њеног стицања, учесници заседања поново вратили на документ о мисији цркве у савременом свету, о којем се расправљало првог дана Сабора. Поново су разматрани амандмани на овај текст, а усвојена је и примедба Српске православне цркве. СПЦ је затражила да се документ о мисији цркве допуни јеванђеоском поруком, односно да се у одговору на савремене проблеме са којима се свет суочава и који се стално мењају, црква ослања на универзално, јеванђеоско учење о Христосу као мери човека и свих ствари и да из тог искуства црпи одговоре на питања савременог света. Јован Хрисавгис, портпарол делегације Васељенске патријаршије, рекао је јуче новинарима да текст о мисији цркве још није коначан и да би он требало да буде потписан данас. Говорећи о предлозима и амандманима који су пристигли на шест докумената о којима ће Сабор расправљати, Хрисавгис је истакао да се догодила ствар без преседана у историји православне цркве. – Овај Сабор, као ниједан догађај у историји православне цркве, добио је мишљења, амандмане, предлоге, критике из свих елемената цркве – од поглавара и светих Синода свих 14 аутокефалних цркава, до епархија и парохија. Па и од монаха који се моле у тишини на Светој Гори. И они су упутили своје мишљење о документима која се разматрају на овом заседању и послали га васељенском патријарху Вартоломеју, под чијом је духовном јурисдикцијом Атос. Такође, бројни теолози, професори, богослови слали су пре заседања мишљење о темама којима се овде бавимо. И то је добра ствар – рекао је Хрисавгис. Ни на трећој конференцији за медије о току Сабора, није изостало питање о православним црквама које нису присутне на Криту (руска, бугарска, грузијска црква и Антиохијска патријаршија). Овог пута, оно се тицало Бугарске православне цркве и незваничне информације да су послали патријарсима окупљеним на Криту свој поновљени став да не желе да учествују на Сабору. Хрисавигис рекао је и да нема информацију о томе. – Поглавари цркава и архијереји окупљени овде раде уверени да су они Сабор, уз пуно поштовање забринутости, као и дилема друге четири цркве. Сви архијереји који су на Криту, више не постављају питање њиховог одсуства и надају се да ће друге, одсутне цркве прихватити закључке које буду усвојили. Желели бисмо да су сви данас овде, али то није случај и ми смо кренули даље – рекао је Јован Хрисавигис. „Катехон“: Британске и америчке обавештајне службе утичу на одлуке СабораМосковски аналитички центар „Катехон“, позивајући се на своје изворе, објавио је да америчке и британске обавештајне службе покушавају да утичу на одлуке Сабора на Криту. Према тим наводима, они користе агенте који имају утицаја на Цариградску патријаршију са циљем да подрију ауторитет Руске православне цркве, промовишу екуменске трендове и црквено „новачење“ који слабе православље. – Једна од кључних фигура у томе је Александар Карлуцос, члан управног одбора Сабора. Друга важна личност, која је одговорна за везу између критског Сабора и америчких обавештајних служби је Алекс Рондос. Он је Специјални представник ЕУ за Рог Африке, блиско повезан са хијерархијом Цариградске патријаршије, обавештајним службама Сједињених држава и Велике Британије и глобалистичким НВО – пише у тексту објављеном на сајту „Катехона“. У њему се наводи и да је Рондос био вођа „обојених револуција“, да је помогао оснивање НВО „Канвас“ у Београду, и да је подржавао идеју давања независности Косову. „Катехон“ је руска „тинк-тенк“ организација. Како се може прочитати на њиховом сајту, чланови њиховог надзорног одбора су Константин Малофејев (председавајући), оснивач Добротворног фонда Светог Василија Великог, економиста и академик Сергеј Глазјев, генерал-потпуковник Леонид Петрович Решетњиков, директор Руског института за стратегијске студије, генерал-потпуковник Александар Макаров, професор Московског факултета за архитектуру, Андреј Климов,члан Савета Руске федерације, Зураб Чавчавадзе, директор гимназије Василије Велики и филозоф Александар Дугин. Р. Д. Извор: Политика |