 Бања Лука, Република Српска, 1. јула 2018 Руски архитекти из Московског архитектонског института (МАРХИ), у потпуности су припремили нацрт руско-српског храма у Бања Луци у Републици Српској. Развој пројекта започет је благословом Његовог Преосвештенства епископа Бањолучког Јефрема, у августу 2017. године. У септембру исте године, на мјесту изградње храма већ је извршен припремни рад. Аутори пројекта су руски архитекти и дипломци Московског Архитектонског института Алексеј Капустин Александра Скабичевскаја. Од 14. до 16. јануара 2018. године у званичну посјету Бањој Луци, дошла је делегација Московског архитектонског института МАРХИ на челу са ректором Дмитријем Олеговичем Швидковским. Том приликом одржан је низ састанака и обављен је званични пренос архитектонског пројекта на српску страну. Потписан је споразум о сарадњи између МАРХИ-а и бањалучке епархије Српске православне цркве у реализацији пројекта изградње руско-српског храма. Његово Преосвештенство епископ Бањолучки Г. Јефрем, посебно се захвалио ректору Московског архитектонског института и младим архитектима за висок ниво припреме пројектне документације. Послије тога, започет је рад нултог циклуса. До данас је темељ храма готово завршен, а његове контуре су већ претпостављене. Храм се налази у једној од сликовитих мјеста Бања Луке и, према локалним стручњацима, постаће један од највећих храмова у граду. Изградња храма се подудара са 100-годишњицом мучеништва Царске породице. *** У основи пројекта петокуполног храма са тентираним звоником положио се један од древних руских храмова. У храму ће бити три капеле: Преображења Господњег, Царских мученика и Светих Симеона и Саве, родоначелника династије Немањић. На састанку са архитектама из Москве, Његово Преосвештенство епископ Бањолучки Г. Јефрем истакао је да, упркос чињеници да је идеја о изградњи ове цркве у Бањој Луци присутна скоро 100 година, сада је добила посебан значај, јер је храм посвећен сјећању на Светог цара Николаја II и његову породицу, а не само као знак захвалности руском цару. Прву иницијативу за изградњу храма-споменика у знак захвалности руском цара Николаја II изразили су српски ветерани Првог свјетског рата. Многи Срби из Босне и Херцеговине били су позвани у аустријску војску и пали су или су се добровољно предали руској војсци. Многи од њих су се прикључили формираном словенском и српском корпусу и окончали рат у редовима ослободилаца. Ти ветерани су изразили жељу да се изгради храм у знак захвалности заштитнику једновјерних Словена Николају Другом, убијеном од стране бољшевика 1918. године Међутим, та идеја није бити остварена усљед економских тешкоћа и избијања Другог свјетског рата. У данима социјалистичке Југославије, овај пројекат је било немогуће извести из политичких разлога, а сљедећи покушај његовог спровођења спријечен је током рата 1992-1995. године. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Извор:http://pravoslavie.ru/114093.html
|
