 Румунска православна црква обиљежава 137. годишњицу аутокефалности. Након што је Румунија стекла државну независност 1877. године и проглашена Краљевином 1881. године, углед Румунске православне цркве је порастао, што је учинило неопходним формално признање њене аутокефалности, коју је Васељенска патријаршија дуго порицала. Свети Синод Православне цркве Краљевине Румуније донио је 23. новембра 1882. „Синодални акт", овјерен потписима свих архијереја у земљи и печатом Синода, којим се историјским и теолошким аргументима подржава потреба за признавањем аутокефалности Румунске православне цркве. Само 26 година након што је обављена Унија румунских кнежевина, 25. априла 1885. цариградски патријарх Јоаким IV (1884-1886), који је био отворенији за преговоре са црквеном јерархијом и властима румунске државе, послао је Букурешту Томос о аутокефалности Румунске православне цркве. „Томос напомиње да признавање аутокефалности Румунске православне цркве значи и признавање њеног канонског ауторитета, једнаког канонском ауторитету осталих сестринских Цркава." Ове године се, такође, обиљежава 97 година од успостављања Патријаршије Румунске православне цркве 1925. године. 2025. године, на 140. годишњицу аутокефалности Румунске православне цркве и 100. годишњицу од успостављања Румунске патријаршије, патријарх Данило се нада да ће осветити мозаичку иконографију Националне катедрале. Румунска патријаршија је саопштила и да ће 2025. године неколико великих румунских исповједника из комунизма бити канонизовано. На списку су имена пречасног професора Думитруа Станилоаеа, архимандрита Клеопе Илие, архимандрита Герасима Искуа, старца Пајсија Оларуа и свештеника-мученика Ливија Галактиона Мунтеануа. Извор: Orthodoxtimes.com и basilica.ro (са енглеског вјеронаука.нет)  Томос о аутокефалности Румунске православне цркве (1885). |