 Данас, у недјељу 18. септембра (5. септембар) 2022. године, наша црква молитвено се сјећа пророка Захарије и праведне Јелисавете - родитеља Светог Јована Крститеља, Крститеља Господњег.
Пророк Захарија био је свештеник и син Варахијин, од рода Авије, из племена Аронова, брата пророка Мојсија. Праведна Јелисавета потицала је из породице цара Давида, била је кћерка Совије, сестре Св. Ане, мајке Пресв. Богородице. Живјели су на југу Јерусалима, у близини града Хеврона. Свети јеванђелист Лука каже да: „Бејаху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповијестима и уредбама Господњим без мане“ (Лк 1, 6). Свети Захарија и Јелисавета дуго нису имали дјеце и чинило се да их више никада неће имати, јер су већ доживјели дубоку старост. Међутим, како приповиједа свети јеванђелист Лука (Лк 1), једном, када је Захарија служио у храму, јавио му се арханђео Гаврило и најавио рођење његовог сина. Када је Захарија посумњао у ријечи небесног вјесника, рече му анђео: „Ја сам Гаврило што стојим пред Богом“. И онијеми Захарија од тога часа, и не проговори све док му се син не роди, и докле он не написа на дашчици: „Јован му је име“. Након предвиђеног времена ,Јелисавета је родила дјечака, који је добио име Јован. Будући пророк рођен је шест мјесеци прије рођеља Господа Исуса Христа. Са мајчинске стране, Јован Крститељ је био рођак Господњи по тијелу. Доцније када се роди Господ Исус и када Ирод поче убијати децу Витлејемску, посла Ирод људе да нађу и сина Захаријина и убију. Јер чу Ирод о свему што се догоди са Захаријом и како се роди Јован. Видећи војнике Јелисавета узе Јована у руке, бjеше му тада година и по, и побjеже с њим од куће, и бегаше по каменитим и пустим мjестима. А када виде војнике, гдjе је гоне, она повика гори: „Горо Божја, прими матер с дететом!“ И отвори се стijена и сакри у себи мајку и дете. Ирод разјарен што Јован не би посечен нареди те посекоше Захарију пред олтаром. Крв Захаријина просу се по мермеру и стврдну се као камен, и оста тако као сведочанство злочина Иродова. А тамо где се сакри Јелисавета са Јованом отвори се пећина, и вода протече и палма родна израсте Божјом силом. 40 дана по смрти Захаријиној упокоји се и блажена Јелисавета. И оста младенац Јован у пустињи, храњен ангелом и чуван Божјим Промислом до онога дана када требаше да се јави на Јордану. |