 Религија треба да повезује људе на Балкану, а верски лидери имају већу одговорност за људе од других јавних личности, оценили су у Београду представници православне, римокатоличке и исламске вероисповести.
Муфтија србијански Абдулах Нуман рекао је на панелу „Религија на Балкану - тачка спајања или раздора” да сви треба да се запитају да ли ће бити злопамтила или ће радити према зближавању, што подразумева, како је рекао, да човек „као људско биће и припадник једног народа и једне вере има пуно право да неометано проживљава своју веру и да се поноси вером и националном припадношћу”. „И то је онда демократија, то је онда слобода, то је начин да се свако осећа сигуран да ономе ко је другачији може да пружи руку и да може да га загрли и да може да га назове братом и сестром. И то је могуће, то није нека утопија, у нашим верама постоји заједнички живот. Ако бисмо у пракси живели нашу религију, увек бисмо живели у миру и разумевању и онда се никад не би десили никакви злочини”, рекао је Нуман. Православни митрополит загребачко-љубљански Порфирије рекао је на скупу у организацији фондације Београдски стратешки дијалог да је одговорност верских лидера „дупло већа” од одговорности других људи, укључујући и одговорност политичара и да цркве у свету постоје ради мира, „да би градиле мостове и отупљивале оштрице”. Он је казао да закони у државама насталим распадом Југославије гарантују религијски плурализам и једнакост религија пред законом, али да је у пракси ситуација донекле другачија. Навео је да у Хрватској и Словенији, на чијим територијама се налази његова митрополија, на терену има одступања од закона, као и „ћутања државе” када би она морала да реагује. Митрополит Порфирије је навео да се у Загребу „осећа као код куће”, да увек иде улицом у мантији и да никад ништа непријатно није дожвео. Београдски католички надбискуп Станислав Хочевар рекао је да је он увек био присталица дијалога и да су цркве пуно учиниле на приближавању људи на простору Балкана, наводећи пример бројних Словенаца који су нашли уточиште у Србији за време Другог светског рата. „Много смо научили из искустава у последњих 100 година и имамо шта да дамо Европи. У ретко којој држави Европе смо могли примити толико искустава као у Југославији, у којој је било толико националнсти, религија, језика и култура. То је богатство које имамо да понудимо Европи”, рекао је Хочевар. Он је рекао да у Србији није имао непријатности, да се „безбедно осећа на улици” и да је захваљујући животу у Београду „много дубље открио свој католички идентитет у сусрету с православљем и исламом”. Муфтија Нуман је навео да људи на Балкану никада не уче из своје историје и стално понављају исте грешке и додао да је неопходно „искочити из тог круга, из тог циклуса који се стално и стално понавља”. „Ми као народи смо били натерани на заједнички живот у Југославији и нисмо схватили добробит заједништва. И чим нас је снашла прилика, ми смо се подигли да се боримо за неки идентитет за који смо мислили да нам га нико не признаје. И у томе смо сви изгубили. О томе сведоче жртве на целој територији Југославије”, рекао је Нуман. Он је навео да припадници свих религија „деле једну планету и треба да буду отворени једни са другима, без икаквог надметања”, као и да потенцијал зближавања и братимљења треба да буде стуб и темељ односа. (Бета) 62 |