 Научници са Универзитета у Оулуу у Финској (један од највећих универзитета у Финској-фински: Оулун илиописто) открили су везу између склоности људи да буду саосјећајни и квалитета њиховог сна. Истраживање објављено у научном часопису Brain and Behavior. Проблеми са спавањем постали су један од водећих здравствених проблема у неколико земаља. Они укључују низ поремећаја који утичу на способност особе да постигне ресторативни и непрекидан сан. Људи могу имати потешкоћа да спавањем (несаница), често се буде ноћу или се буде прерано ујутру. Аутори студије жељели су да испитају однос између саосјећања и различитих мера квалитета сна. Намеравали су да открију да ли људи са високим нивоом саосећања спавају дуже и боље и да ли емпатија предвиђа вероватноћу да особа има проблема са спавањем током периода од 11 година. Психолози су такође били заинтересовани да сазнају да ли саосећање доводи до мањег броја проблема са спавањем или обрнуто. Научници су користили податке из другог истраживања које је започело 1980. године. Анализа тима се фокусирала на учеснике који су завршили процјене саосјећања 2001. и 2002. године, а њихови обрасци спавања проучавани су 2001, 2007. и 2012. године. Низ информација је такође укључивао информације о симптомима депресије. Резултати су показали да људи са вишим нивоом саосјећања имају тенденцију да мање осјећају недостатак сна и да имају мање поремећаја сна. Људи са високим нивоом емпатије имали су мање проблема са спавањем 11 година касније. Ова повезаност је била независна од демографских карактеристика, али је такође нестала када су се узели у обзир симптоми депресије. Даља анализа је показала да је вероватно да високо саосећање води до мањег броја проблема са спавањем, а не обрнуто. „Користећи релативно велики узорак заснован на популацији, открили смо да је високо саосјећање попречно повезано са бољим сном, укључујући мање уочену инсуфицијенцију спавања и мање проблема са спавањем“, закључили су аутори студије. Да напоменемо да су претходне студије показале да губитак сна има штетан утицај на способност појединаца да обрађују емоционалне информације.
|