Протојереј Јован Пламенац: Докле ће у црногорским медијима да се развлачи лаж о Румијској цркви?

​Не виде љепоту Румијске литије, труд и љубав на стотине њених учесника, међу којима је не мало дјеце, не виде та Светим Духом озарена лица великог броја људи, и старих и младих, који су се причестили на Литургији у Румијској цркви (да би уопште могли да учествују у Светој тајни причешћа, поред осталог, и поред свег напора успињања уз стрму планину, читаву ноћ они ништа не окусе, не попију ни кап воде), не виде те раздрагане младиће који се по завршетку Литије на Доцу од Румије надмећу у древним спортским дисциплинама, не виде радост чина освештавање воде на Питином водопаду… Не виде ту величанствену слику дуге колоне која под свијетлима узмиче ка врху Румије. Они, испијајући кафу, сједе у својим дуваном задимљеним редакцијама и, о злу мислећи злом задојени, попут зомбија, типкају по тастатурама својих компјутера: „Р-у-м-и-ј-с-к-а ц-р-к-в-а у-н-и-ш-т-и-л-а ј-е в-и-ш-е-в-ј-е-к-о-в-н-у т-р-а-д-и-ц-и-ј-у“. Живот Цркве за њих је нешто онострано, непознато им. О њему пишу из перспективе своје незнавености, па још и са злом намјером.
Већина црногорских медија мало-мало па понавља да је Румијска црква узроковала да у Тројчинданској литији више не учествују римокатолици и муслимани. Тако је било и након овогодишње Литије. Више медија је устврдило да је она постала „једнонационална“. „Слободна Европа“ је отишла даље, па је дан након Литије, 20. јуна, на свом порталу објавила текст „Црква као споменик урушавања вишевјековне традиције“, који је одмах пренио и портал „Вијести“.
Баш интересантно: Како у овим медијима знају да римокатолици и муслимани из Бара на овогодишњи Тројчиндан нијесу учествовали у изношењу крста на Румији?
Да ли су негдје на путу до врха Румије, или код цркве Свете Тројице, поставили барикаду и сваког учесника Литије легитимисали, или барем питали „које је вјере“?
Јесте, био је мрак, али ја никакве барикаде, чак ни пулта за анкетирање учесника Литије нијесам примјетио на том путу, нити ми је ико рекао да је тако нешто видио.
Па, откуда им податак да римокатолици и муслимани из Бара на овогодишњи Тројчиндан нијесу учествовали у изношењу крста на Румији?
Биће, ипак, да је у питању произвољна тврдња, у складу са обичајима већине црногорским медија да нијесу битне чињенице него интерес власника, т.ј. његовог политичког или тајкунског, или политичко-тајкунског газде.


На тренутак ћу се препустити таквим правилима, том неписаном кодексу актуелног црногорског новинарства, и саопштићу да је на Тројчиндан 2016. године у Румијској литији учествовало 567 људи, од тога 76 муслимана и 54 римокатолика.
Ајде, јунаци моји драги, докажите да ово није тачно. Наравно да не можете. Питање је да ли сте уопште и били на Литији? Да јесте, било би нормално да сте то и навели.
И што сад: Ваша тврдња спрам моје, па коме овај медијима слуђени народ повјерује.
Ето, то је новинарство које плодотвори текстовима као што су ови о Румијској цркви као реметилачком фактору барског међувјерског склада. То је новинарство које можемо сврстати у категорију лупетања; људи лупетају у медијима и (чак и) реномирани медији постају лупетачнице!
Такво новинарство можемо назвати и злочиначким. Оно потпаљује црногорски народ који актуелни црногорски режим, користећи те и такве медије, међусобно сукобљава, да би на том сукобу сурфовао. Само текст на порталу „Вијести“ о којем говорим имао је 340 коментара. Страхота је што све ту пише. Засигурно, не раде све то само ботови, него се и овај народ успаљује у братомржњи.
Иако сам о неистини да је обнова цркве на врху Румије узрок неучествовању римокатолика и муслимана у Тројчинданској литији писао пуно пута, иако је то преносило више медија у Црној Гори, очито, мораћу да поновим:
Румијска литија на Тројчиндан за крстом светог Јована Владимира прекинута је педесетих година прошлог вијека. Насилно. Забраниле су је ондашње комунистичке власти. А обновили су је деведесетих година прошлог вијека, заједно са чуварима крста светог Јована Владимира Андровићима, протојереј Богић Фемић, тадашњи парох барски (због у то вријеме још увијек актуелне забране комунистичких власти у „скраћеној“ форми, код цркве Светог Николе и водопада на потоку Питину у Вељим Микулићима) и пар година потом Митрополит Амфилохије (у „пуној“ форми, од цркве Светог Николе до врха Румије).

крст Св. Јована Владимира, породица АндровићДирљиво је свједочење данашњих Андровића о времену забране изношења крста светог Јована Владимира на врх Румије и Тројчинданске литије. Протојереј Павле Радуновић, чувени архијерејски намјесник барски, којем су нешто раније комунистичке власти отеле црквене печате, на њих урезале петокраку и такве му их вратиле, неколико дана прије Тројчиндана са Велишом Андровићем би отишао у Веље Микулиће. Велиша би понио крст светог Јована Владимира. Прикрили би се у Велишиној кући, гледајући како уочи празника жбири комунистичке власти шпартају кроз село, осматрајући хоће ли се појавити поп и Андровићи. А онда, током ноћи, само њих двојица, изнијели би древни крст на врх Румије.
Дакле, већ педесетих година прошлог вијека римокатолици и муслимани престали су да учествоју у Румијској литији. Православци – такође. Зашто? Па, зато што су им то забраниле комунистичке власти!
По обнови Румијске литије, деведесетих, сваке године у њој учествује по неки римокатолик и муслиман. Не учествују масовно као раније, али учествују. Уосталом, и раније је бивало да их мање долази на Тројчиндан на Румију. О томе пише „Глас Црногорца“ концем XIX вијека. „Њеко их мути“, каже се у том тексту. Као и ово данас, зар не.
Дакле, тврдња да је обновљена Румијска црква реметилачки фактор барског конфенсијског суживота је – произвољна. Она је, у ствари, политичка пропаганда против Православне цркве у Црној Гори, лажна тврдња, флоскула актуелног црногорског режима коју он користи у својој борби против Цркве. Та лажња тврдња, сасвим природно, примила се и узраста на духу оне исте ид(е)ологије која је педесетих година забранила римокатолицима и муслиманима да у литији на Тројчиндан за крстом светог Јована Владимира излазе на Румију. И православцима, наравно.
У том јаду доказивања да је „два и два четири“, у црногорским медијима, од којих неки воде специјални рат против Цркве, понудио сам сву моју ђедовину у Бољевићима, у Црмници, која ми је у насљеђе остала од мојих славних предака, ономе ко докаже да је у Румијској литији било више муслимана, или римокатолика, годину, двије, пет, десет прије него је обновљена црква Свете Тројице на Румији, него годину, двије, пет, десет након њеног обновљења 2005. године! Овај тендер отворен је већ неколико година, али нико да се јави да му предам моје насљеђе.
А опет већина црногорских медија понавља: Румијска црква је пореметила однос „међу три вјере“ у Бару.
Да ли, заиста, постоје људи који вјерују да много пута поновљена лаж постаје истина? Да ли је то, заиста, теорија др Паула Јозефа Гебелса, Хитлеровог Бебе Поповића, тачна?
Људи чији је дух окован комунистичком ид(е)ологијом, Румијску литију виде као манифестацију „братства и јединства“. Видјели смо сву трагедију те ид(е)олошке љубави међу југословенским „народима и народностима“ 90-тих година прошлог вијека, али – не помаже. „Што се црним задоји ђаволом, обешта се њему довијека“.
Ови новинари, доказујући лојалност својим богоборним газдама, који су се подали глобалистичком Западу, не ријетко и сами заслијепљени мржњом према Цркви, не виде љепоту Румијске литије, труд и љубав на стотине њених учесника, међу којима је не мало дјеце, не виде та Светим Духом озарена лица великог броја људи, и старих и младих, који су се причестили на Литургији у Румијској цркви (да би уопште могли да учествују у Светој тајни причешћа, поред осталог, и поред свег напора успињања уз стрму планину, читаву ноћ они ништа не окусе, не попију ни кап воде), не виде те раздрагане младиће који се по завршетку Литије на Доцу од Румије надмећу у древним спортским дисциплинама, не виде радост чина освештавање воде на Питином водопаду… Не виде ту величанствену слику дуге колоне која под свијетлима узмиче ка врху Румије.
Они, испијајући кафу, сједе у својим дуваном задимљеним редакцијама и, о злу мислећи злом задојени, попут зомбија, типкају по тастатурама својих компјутера: „Р-у-м-и-ј-с-к-а ц-р-к-в-а у-н-и-ш-т-и-л-а ј-е в-и-ш-е-в-ј-е-к-о-в-н-у т-р-а-д-и-ц-и-ј-у“.Живот Цркве за њих је нешто онострано, непознато им. О њему пишу из перспективе своје незнавености, па још и са злом намјером.
Румијска литија је сабрање у оквиру Православне цркве, сабрање народа око Христа, његовог угодника светог Јована Владимира, крста на којем је овај светитељ мученички пострадао и, на концу, око свештеника, „пастира стада Христовог“.
​

То је, у вријеме настанка литије, било сабрање само православних. А онда, витлани бурама освајачких похода на ове просторе, један дио њих је примио римокатолицизам, други ислам. Међутим, по угледу на своје претке, наставили су да на Тројчиндан у литији излазе на врх Румије, носећи по камен са вјером и надом, Богу се молећи, да ће онда када се ту сакупи довољно камења црква вратити, да ће „долетјети“.
Црква Свете Тројице на Румији, коју у неким медијими називају погрдним именима, оваплоћење је вјере и наде народа подрумијског краја да ће на румијском врху поново заблистати храм Божији.
И сада се неки људи у Црној Гори залажу за веће учешће римокатолика и муслимана у Румијској литији, а у исто вријеме, тврдећи да је она нарушила барски међувјерски склад, траже да са Румије буде уклоњена црква Свете Тројице, црква коју је изњедрила управо та и таква литија коју они толико величају!
Има ли иђе такве шизофреније ка што је има у ову нашу лијепу Црну Гору?
 ИН4С ​

---