 Пророк Јеремија (VI вијек прије Христа) Зашто постоји рат или економска криза? Историчари и економисти ће навести много разлога, али старозавјетни пророци ће обратити пажњу на један и једини - морално стање људи. Ниједан други пророк није имао тежу задаћу и катастрофичније вријеме и простор живота и дјеловања од пророка Јеремије! Име Јеремија, преведено са јеврејског језика, значи – „Јахве нека суди“, „Јахве је узвишен“. Свети пророк Јеремија, један од четворице великих пророка, син свештеника Хелкије, рођен је у граду Анатоту, највјероватније око 650. године прије Христа. Град Анатот се налазио у племену Венијаминовом, недалеко од Јерусалима (6 км сјевероисточно од Јерусалима). Позван је у пророчку службу у својој 15. години. На Божји захтјев одрекао се женидбе и породице (Јер 16,1-2). Јеремија је био унапријед изабран и предодређен за пророчку службу и прије свог рођења, као што је и сам Господ рекао: "Прије него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиде из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те" (Јер 1, 4-5). Јеремија је одбијао пророчку службу, указујући на своју младост и недостатак дара говора („ох, Господе, Господе! ево, не знам говорити, јер сам дијете“), али Господ је обећао да ће увијек бити уз њега и да ће га заштитити:„А Господ ми рече: не говори: дијете сам; него иди куда те год пошаљем, и говори што ти год кажем. Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ. И Господ испружи руку своју, и дотакну се мојих уста, и рече ми Господ: Ето, метнух ријечи своје у уста твоја. Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш" (Јер 1, 9-10). Међу јеврејским народом било је мало пророка попут Јеремије, који су названи позваним Божјим гласницима. Пророци су били нека врста „савјести народа“: директно су сународницима говорили о њиховим недостацима и пороцима, тако да признају своје грешке, кају се и почињу да воде праведан живот. Упркос високој титули Божјих гласника, већина Јевреја била је непријатељски расположена према пророцима: мало људи воли кад га непрестано осуђује, па чак савјетује да чини потпуно неразумљиве ствари! Свети пророк Јеремија започео је своју пророчку службу 630. прије Христа у вријеме цара Јосије сина Амонова, цара Јудина, тринаесте године царовања његова и пророковао више од 40 година. Дјеловао је у вријеме владавине царева: Јосије, Јоахаза, Јоакима, Јехоније и Седекије. Сврха пророчанства пророка Јеремије је да људе који су се отпали од Јахвеа окрене ка Богу, добро знајући да ће његови позиви на покајање остати неуспјешни. Јеремијина задаћа била је управо наговјештај тешких невоља које ће се немилосрдно сручити на народ као посљедица односа према Богу. Морао је стално да говори о страшној опасности која пријети јеврејској држави и да остане неразумљив никоме, јер нису жељели да га разумију. Много је патио, видећи непослушност људи, које је волио и који, међутим, нису могли да помогну. Чињеница да Господ није хтио ни да прихвати његове молитве за јеврејски народ (Јер 11,14; 14,11; 18, 20) и непријатељски однос свих Јевреја према њему, чак и његове родбине - све ово је доводило пророка до очајања и само је размишљао о томе како би могао да оде у далеку пустињу да оплакује судбину свог тамошњег народа (Јер 9,1; 13.17). Али ријечи Божије у његовом срцу су горјеле попут ватре и није могао да напусти пророчку службу (Јер 20, 7-12), а Господ га је наставио водити чврстим рукама на изабрани пут. Међу пророцима, нико у његовом животу и патњама није био живописнији праобраз Христа, од Јеремије. Пророк Јеремија је требало да објави пресуду, јер се његова књига у Талмуду с правом назива - „Књига пријетњи“. Пророк Јеремија наговјештава Божји суд над јеврејским народом због отпадништва од истинског Бога другим боговима - Ваалу, Молоху, Астарти итд., А затим у правом смислу служења идолима.  Пророк Јеремија којег је приказао Микеланђело на плафону Сикстинске капеле Од Јевреја се тражило само једно - повјерење у заповијести које је Бог дао и испуњавање ових једноставних животних правила: не убијати, не красти, поштовати родитеље, не лагати на суђењу ... искрена вјера и мир? Јевреји су исклесали бројне идоле од дрвета и камена, трошили новац на жртве божанствима различитих народа и умјесто мирног матичног свијета тражили политичку моћ. У то вријеме на Истоку су постојале три моћне силе: Асирија, Вавилон и Египат. Ови војни гиганти борили су се међусобно, а мала јеврејска држава (подијељена на Сјеверно царство - Израиљ и Јужно царство- Јудеју) била је присиљена да буде под влашћу оне која је постала вођа. Од самог почетка своје проповиједи Јеремија је рекао да ће побиједити Вавилон и да ће многи Јевреји бити одведени у ропство на 70 година. Мало је оних који су вјеровали у побједу младог Вавилона, али је заиста сломио прво Асирију, а затим Египат. Док су између ове три силе постојали ратови, јеврејски владари покушавали су да одрже своју независност, али без успјеха. Када је Вавилон превладао, Јеремија је отворено изјавио да узрок јеврејског народа нису рат или политичке сплетке, већ жеља за моралним животом и чистом вјером. Кад би се Јевреји политички покорили Вавилону, не би било разлога за бригу. Али они ће сачувати своју традицију и даље ће остати Јевреји. Али ако изневере вјеру својих отаца, одрекну се Бога и морално послушају Вавилонце, то ће бити права катастрофа. Јеремија је диктирао своје мисли свом ученику Варуху, а он их је прочитао у присуству јеврејског цара Јоакима. Цар је био бијесан: понуђено му је да се преда на милост и немилост непријатеља и негдје тамо у тајности чита молитве, слава Богу? Али шта је са чашћу команданта? Да, овај Јеремија је издајник, агент Вавилона! А Јоаким је спалио Јеремијино писмо и наредио му да се окоју у ланце и стави на стуб срама. Упркос томе, Јеремија је наставио, обраћајући се Јоакиму, а након цареве смрти сину и насљеднику Јеконији, инсистирао је да Јуда одржи политичку оданост Вавилону. Приказујући предстојеће ропство вавилонског цара Јеврејима, Јеремија је на Божију заповијест ставио на врат прво дрвени јарам, а затим гвоздени јарам, и тако је прошетао међу људима. Зауставио се на вратима града или на улазу у храм, гдје год се народ окупљао, и опомињао пријетњама и често са сузама. Али људи су му одговарали подсмјехом, псовкама, па чак и покушали да га убију. Као вавилонски шпијун био је затворен. У међувремену, јеврејски владари покушавали су да пронађу прилику да постигну независност своје државе (иако је Јеремија у затвору тврдоглаво инсистирао да је главна ствар била унутрашња слобода). Као што је пророк предвидио, Јевреји су претрпјели катастрофу. Навуходоносор је са великом војском опсјео Јерусалим. 586. године Вавилонци су пробили градски зид, провалили у град и уништили Храм и куће. Док је блокада Јерусалима трајала и послије, када су многи његови становници одведени у ропство (које је, како је прорекао пророк, трајало 70 година), у граду је завладала велика глад. Пророку Јеремији, Навуходоносор је дозволио да остане у својој домовини. Јеремију је погодила слика уништења Јерусалима. Од дјетињства је видео обрисе овог прелијепог града, живећи само 4 км од градског зида. Од младости је шетао његовим улицама и са сузама у очима покушавао да суграђанима објасни најједноставније истине. И сад је видио како су овај град уништиле руке непријатеља, попут бујне гроздовине, згажене препланулим ногама винара.  У очајању излио је свој бол над уништеним Јерусалимом у пјесничком тексту, који се у Библији назива „ Плач Јеремијин“. Јеремијина пророчанства и учења, која је он изговарао у различито вријеме, сакупио је, по свој прилици, његов ученик Варух и објединио их у једну Књигу пророка Јеремије.
Међу свим осталим предвиђањима у овој књизи су и сљедећа: „Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевијем и с домом Јудинијем нов завјет, Не као онај завјет који учиних с оцима њиховијем, кад их узех за руку да их изведем из земље Мисирске, јер онај завјет мој они покварише, а ја им бијах муж, говори Господ; Него ово је завјет што ћу учинити с домом Израиљевијем послије овијех дана, говори Господ: метнућу закон свој у њих, и на срцу њихову написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ“(Јер 31, 31-33).У православним црквама овај одломак из Књиге пророка Јеремије чита се на Божић. Убрзо је у Јудеји избила побуна против Вавилона. У страху од одговорности за нереде, многи Јевреји су побјегли у Египат. Заједно са њима насилно су одвели пророка Јеремију. Једно вријеме је живио и проповиједао у јеврејској колонији Египат, у Тафнису, данашњем Тел Дефену, на источној обали Нила. Постоји предање да су у Египту пророка каменовали његови сународници и да је након 250 година Александар Велики пренио његове мошти у град Александрију. Пророк Јеремија је предвидио да Господ неће уништити савез који је склопио са Израиљем и Давидом, већ ће му дати величанственији изглед (Јер 33, 20-26). Према предању, пророк Јеремија је узео Ковчег завјета са плочама и сакрио га у једну од пећина брда Нават, гдје је Мојсије умро тако да га Јудеји више нису могли да пронађу (2 Мак 2). Послије тога је направљен нови Ковчег завјета, али више није имао славу првог. Јеванђеље по Матеју указује да је издају Јуде предвидио пророк Јеремија: „и узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога кога су цијенили синови Израиљеви; И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ“(Мт 27, 9-10). Свети пророк Јеремија је оставио двије књиге - „Књига пророка Јеремији“ (52 главе) и „Плач Јеремијин“ (5 глава), као и „Јеремијина посланица“ (1 глава). О времену у којем је пророк Јеремија живио и пророковао говори се у 2. Књизи о царевима (23, 24, 25), у 2. Књизи Дневника (36, 12) и у 2. Књизи Макавејској (2). |