Сазнај новости из
хришћанског свијета
На светој Гори Атон у Грчкој пронађени су остаци прве келије у којој је живио истакнути украјински светитељ и писац Свети Пајсије Величковски (1722 – 1794), преноси Седмица.ру позивајући се на orthodoxtimes.com. Свети Пајсије Величковски је стигао на Атос 1746. године и подвизавао се у манастиру Пантократор. О раном периоду његовог живота на Светој Гори зна се врло мало. Пајсије је у почетку живио повучено у напуштеној келији, а затим је заједно са својим ученицима основао Иљински скит, који и данас постоји. Прва келија Светог Пајсија донедавно се сматрала изгубљеном. Њено историјско име је "Калива Кипари". Налази се на територији некадашњих манастирских вртова, од којих је названа „Кипари“ (од грчке речи „Κηπουρος“ – баштован). Калива на Светој Гори је мала кућа у којој могу да живе три до шест монаха. Остатке "Каливе Кипари“ недавно су случајно открили атоски монаси приликом сјече густог и непроходног шибља манастирске шуме. Према многим знацима и описима, вјероватно је у овој келији живио свети Пајсије. Међутим, за ово су још потребна додатна истраживања, наглашава Сергеј Шумило, директор Међународног института за светогорско наслијеђе. За вријеме Светог Пајсија око манастира Пантократор било је много напуштених објеката, гдје су се населили украјински и руски монаси који нису имали свој манастир. Пајсије је својим рукама обновио "Каливу Кипари“ и настанио се у њој са неколико ученика од 1746. до 1754. године. Након неког времена, када се број његових сљедбеника умножио, размишљао је о оснивању сопственог скита. Управо у напуштеној "Каливи Кипари“ старац Пајсије је покренуо стварање сопствене богословске школе, која је утицала не само на оживљавање изгубљених традиција православног старјешинства и исихазма, већ и на духовно и културно буђење у Русији, Украјини, Румунији, Молдавији, на Балкану и у Грчкој. Свети Пајсије је познат као просветитељ 18. вијека и обновитељ монашке традиције. Његови преводи светоотачких списа са грчког на „словенски“ (црквенословенски) језик дуго су били једини у Руском царству и свуда су читани. То су: зборник „Филокалија“, дјела светог Исака Сирина, Теодора Студита, светих Варсануфија и Јована, светог Григорија Паламе, светог Максима Исповједника, светог Јована Златоуста и још много тога. Свети Пајсије посебно је поштован у Румунији, гдје се настанио послије Атоса и основао неколико манастира, као и у Украјини, гдје је рођен и провео прве године свог живота. У вези са 300-годишњицом његовог рођења, цијела 2022. година у Румунској цркви проглашена је годином годишњице Св. Пајсија Величковског. Превео и припремио: сајт вјеронаука.нет |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
November 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|