 У Израелу је једна 11-годишња девојчица пронашла риједак сребрни новчић из времена јеврејског устанка и разарања Другог храма. Господ Исус Христос је говорио о догађајима овог периода, пророчки предсказући уништење Јерусалима. Риједак сребрни новчић пронашла је 11-годишња Лиел Крутокоп током ископавања у Давидовом граду, најстаријој области Јерусалима . Дјевојчица је са породицом учествовала у ископавањима у оквиру волонтерског археолошког пројекта. Пронађени новчић је шекел из Првог јудејског рата (66–71), који је започео као резултат устанка Јевреја против Римског царства. Тих година, шекел је био новчић кован у Израелу. Имао је слике зделе и љиљана, назнаку године производње, и ријечи „Свети Јерусалим“. Све се то нашло на пронађеном шекелу. На аверсу се налази лик зделе, натпис „израелски шекел“ и хебрејска слова шин и бет (ש „ב) („друга година“).То значи да је новчић искован у другој години јеврејског устанак, односно 67. године нове ере На полеђини – ријечи „Свети Јерусалим” и штап првосвештеника са три пупољка нара. Пронађени новчић је израђен од сребра. Ово је типично за шекеле из периода Јеврејског рата. Прије тога, у Израелу шекел је био само јединица тежине, а сребрни новчићи уопште нису ковани. Почели су да га пуштају тек у вријеме јеврејског устанка, када је било потребно подићи националну свијест. Др Роберт Кул, шеф одјељења за кованице Израелске управе за антиквитете, објашњава: „Валута је знак суверенитета. Због тога се током устанка користи један од најочигледнијих симбола независности – ковање новца.“ Гдје су тачно ковани новчићи остаје мистерија. Међутим, о овоме постоје претпоставке, поново повезане са чињеницом да је новчић направљен од сребра. Према научницима, новчић је могао исковати на Храмској гори један од јеврејских свештеника који је помагао побуњеницима. Како је Кул рекао, само у храму који је ту био, могло се наћи толико квалитетног сребра. Ту су биле ускладиштене огромне резерве овог племенитог метала. Према научнику, проналажење сребрног шекела овог времена је велики успјех. Тренутно је откривено само око 30 сребрњака који датирају из периода јеврејског устанка и разарања Другог храма. Ера Другог храма је историјски период који почиње изградњом новог јерусалимског храма који би замијенио онај који су уништили Вавилонци. Први храм је подигао цар Соломон 950. године прије нове ере, а његова главна светиња био је Ковчег завјета, са Таблицама Десет Божијих заповијести. Године 587. прије Христа, трупе вавилонског цара Навуходоносора заузеле су Јерусалим и уништиле храм. Већина становника Израиља одведена је у ропство. Прошло је више од пола вијека прије него што је персијски цар Кир, који је освојио Вавилон, дозволио Јеврејима да се врате из Вавилона у Јерусалим и поново саграде храм. Изградња Другог храма је завршена 515. године прије нове ере. Он је у свему поновио распоред Првог, али је био инфериоран у односу на њега у луксузу. Са овим храмом су повезане многе јеванђелске епизоде. Ту се Богородица са три године попела на високе степенице. Овдје је старац Симеон узео на руке Богомладенца Христа, који је четрдесети дан по рођењу донесен у храм (у спомен на овај догађај, славимо празник Ваведење). Дванаестогодишњи Исус је сједио ту окружен јеврејским учитељима: "и сви који га слушаху дивљаху се његову разуму и одговорима" (Лк 2, 47). На крову храма Господ је био искушаван од сатане, позивајући Га да скочи, а из истог храма Христос је истјерао мјењаче и трговце ријечима: "Дом мој нека се зове дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину" (Мк 11, 17). Коначно, на овај храм се односе Христове пророчке ријечи: "Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: неће остати овдје ни камен на камену који се неће разметнути" (Мт 24, 1–2) . Ово пророчанство остварило се у годинама Јудејског рата, када су Други храм, а са њим и цијели Јерусалим, претворени у рушевине. Хесије Флор је 64. године нове ере постављен за префекта Римског царства Јудеје. Јевреји су раније били незадовољни својом зависношћу од Рима, али је Хесије Флор својом суровошћу надмашио све који су прије њега владали Јудејом. Укинуо је локалну самоуправу, опљачкао ризницу јерусалимског храма... Године 66. у Јерусалиму је почео оружани устанак, током којег је префект морао да се повуче у Кесарију. То је био почетак такозваног Јудејског рата (66–71). У то вријеме су одушевљени побуњеници почели да ковају сребрне новчиће, од којих је један недавно пронађен у Јерусалиму. Као одговор на акције Јевреја, гувернер Сирије Цестије Гал је на челу велике војске упао у Јудеју и убрзо се приближио Јерусалиму. Становницима се чинило да је град осуђен на пропаст. Међутим, одједном је Цестије наредио да се повуче. Искористивши то, Јевреји су задали поразан ударац бројчано надјачаној римској војсци. Јерусалим се радовао: грађани су у својој побједи видјели Божју интервенцију. Међутим, ако су Јевреји у овом догађају видјели знак скорог доласка Месије, онда су хришћани који су живјели у граду препознали у њему испуњење Христових ријечи о скором уништењу Јерусалима. И тако се догодило. Већ 67. године најбољи командант царства Веспазијан је по наређењу цара Нерона послат у Јудеју, који је преузео контролу над цијелом провинцијом, а 70. године почела је опсада Јерусалима. Град је заузет и разорен, а са њим је пропао и Други јерусалимски храм.Аутор: вјеронаука.нет на основу писања Times of Israel. |
