 Водитељ археолошких истраживања Небојша Цингели показује нам средњовјековни новчић. На археолошком налазишту на Манушу код Жупаније, гдје се из земље указала голема грађевина из Диоклецијановог доба којој се са сигурношћу још не може одредити намјена – окривен је нови јединиствен проналазак. Наиме, ради се о сребрном новчићу српског краља Стефана Уроша II Милутина на којем пише ВРОСИ (Урош). Хрватски археолози кажу да се ради о касној емисији динара, кованој крајем 13. и почетком 14. вијека. Наћи новчић на сплитском подручју препуном археологије, не би било толико чудно да се не ради о четвртом новчићу који потиче из српске средњовјековне државе, а два се чувају у Музеју хрватских археолошких споменика на Мејама. Један од њих је новчић који је издала држава којом је владао Стефан Драгутин, брат краља Стефана Уроша II Милутина. - У Музеју хрватских археолошких споменика чувају се два новчића српске средњовјековне државе, сребрни денари Уроша лл., а још један Урошев новчић је нађен у тврђави Сокол у Конавлима. Ти су новчићи доста ријетки на тлу Хрватске, међу осталим јер их је Венеција забрањивала будући да су копирали њихове сребрњаке. За новчиће у Музеју хрватских археолошких споменика (МХАС) нисмо сигурни како су доспјели у Сплит, јер су означени "непознатим налазиштем". О управо пронађеном новчићу на Манушу више ћемо моћи рећи кад се очисти и детаљно анализира – каже др сц. Томислав Шепаровић, кустос нумизматичке збирке МХАС-а. У Археолошком музеју у Сплиту чува се и новчић Стефана Драгутина (владао од 1276 до 1282., а потом краљ Сријема до 1316.), брата краља Стефана Уроша II Милутина. Како је српски средњовјековни новчић доспио на Мануш, вјероватно никад нећемо сазнати, а кад је ријеч о средњовјековним владарима Србије, било би за очекивати да се нашао и који новчић Стефана Првовјенчаног. Стефан Урош II Милутин, чији је новчић нађен на Манушу, био је српски краљ од 1282. до 1321. године, брат краља Стефана Драгутина који је абдицирао у његову корист. Урош II Милутин проширио је своју државу на сјевер до Дунава, на југ до Скопља, на западу чак и на дијелове Далмације, све до Цетине! Археолог Цингели каже нам како је новчић пронађен на сјеверној страни археолошких ископа, а раније је на налазишту Ad basilicas pictas на Манушу пронађен новац цара Трајана (98 - 117.), Максимијана (286 - 310.), Лицинија I (308 - 324.), Константина Великог (307- 337.), Константина II (337 - 340.), Грацијана (367 - 383.), Теодозија II (402 - 450.) те Јустинијана (527 - 565.), те три новчића венецијанског дужда Орија Малипиера (1178 – 1192.). - Код новчића је увијек битан контекст, али треба бити врло опрезан око датације археологије уз помоћ новчића. Уз "Милутинов новчић", који смо прилично брзо датирали јер је сребрњак, и врло је сличан венецијанском новцу из тог раздобља, пронашли смо још десетак римских новчића – бакрењака које најприје треба очистити да бисмо их датирали, те један новчић с рупом који је очито употребљен као медаљон – каже археолог Цингели. Припремио вјеронаука.нет на основу писања извора Слободна Далмација. хр 
|