 Рођење Христово помињу двојица јеванђелиста, Матеј и Лука. Али њихове приче су запањујуће различите! По јеванђелисту Матеју Младенцу Христу поклањају се мудраци, а по Луки - пастири ... Према Луки, четрдесет дана послије Христовог рођења доводе га у Јерусалим, а код Матеја су Јосиф и Марија принуђени да бјеже са Христом у Египат одмах након појаве Мудраца ... Зар нема превише недосљедности? Како је било у ствари? Није тако тешко ускладити јеванђелске приче о рођењу Исуса Христа. Матеј и Лука не противријече један другом, они само пишу о различитим догађајима који су се догодили у различито вријеме. Само јеванђелист Лука директно говори о догађају Рођења Христовог, као што пажљиви читалац лако може да види. Матеј, прво о ономе што је претходило Божићу, а затим о ономе што се догодило нешто касније. Али, о свему по реду. Шта свети јеванђелист Матеј каже о Божићу? Веома мало. Само један стих посвећен је рођењу Господњем: „И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надјену му име Исус“ (Мт 1 , 25). У овом Јеванђељу нећемо наћи никакве детаље повезане са околностима доласка Спаситеља у свијет. Али наћи ћемо родослов тј. списак предака Исуса Христа (Мт1 , 1-17) и сазнаћемо како је Јосиф, узнемирен неочекиваном трудноћом Дјеве Марије, зарученом за њега, хтио да је тајно пусти, али се предомислио, пошто је у сну добио откриће од Анђела: “Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога. Па ће родити сина, и надјени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од гријеха њихових (Мт 1, 19, 20-21).  Лепта - мали новчић из времена владавине Ирода Великог Родослов Господа Исуса Христа, на почетку Јеванђеља по Матеју, показује да је Спаситељ био исти као и његови преци, човјек од крви и меса и да је потекао из лозе цара Давида - у којој је, према пророчанствима, требало да се роди Месија (Месија - Јевр. Помазаник, тј. Цар; цареви су помазивани освећеним уљем као знак да Дух Божји почива на њима), који би, према пророштвима, требало да избави израиљлски народ од свих непријатеља, укључујући и саму смрт. Сва месијанска пророчанства испунила су се у Исусу Христу. А из приче о анђеоском јављању Јосифу постаје јасно да Христос није био само човјек: Сам Бог се оваплотио и сишао на земљу да спаси људе које је Он створио од гријеха и смрти. Оба ова одломка су важна и теолошки значајна. Али ни један ни други нису у директној вези са Божићем. Дакле, само Свети Лука говори о самом Божићу? Да. А Матејево јеванђеље само разјашњава неке детаље његове приче. Шта тачно, јеванђелист Лука пише о Божићу? Приближно вријеме Спаситељевог доласка у свијет. Према Луки, Христос се родио након што је изашла заповијест Цезара Августа о попису становништва цијеле земље. „Ово је био први попис за вријеме Киринијеве управе Сиријом“ (Лк 2, 1-2). Многи историчари сумњају да је такав попис икада спроведен. Са изузетком Јеванђеља, није било података о националном попису становништва указом цара Октавијана Августа (27-23. П. Н. Е. - 14. н. Е.). У једној Јудеји попис је стварно извршен, али, очигледно, након Христовог рођења. Према јеврејском историчару Јосифу Флавију, то се догодило када је Квириније почео да влада римском провинцијом Сиријом (којој је Јудеја била тада припојена). Односно, око 10 година након смрти јеврејског цара Ирода Великог.  Пећина Рођења. Фотографија: Усманова Анђела Али Христос се, према Јеванђељу по Матеју, родио за вријеме Ирода! Па ко је погријешио - јеванђелиста Лука или Матеј? Или можда Јосиф Флавије? Руски теолог и историчар Цркве, Николај Никанорович Глубоковски (1863-1937) вјеровао је да се не ради о грешкама, већ о пропусту. Попис становништва који је споменуо Јосиф Флавије можда није био први. На примјер, познато је да је Египат, који се граничи са Палестином, бројао своје становништво сваких 14 година, а Јудеја је могла да дјелује на исти начин. А ако прихватимо претпоставку да је Квириниј два пута владао Сиријом (тако се може протумачити један од докумената откривених у 18. вијеку), онда је лако претпоставити да је попис могао бити извршен у његовој првој владавини, чак и за вријеме Ирода. Није случајно што јеванђелист Лука наглашава да мисли на први попис становништва. Друго објашњење понудио је архиепископ Аверкије (Таушев): Август је могао да изда декрет о попису много прије Христовог рођења - можда чак 27-23.године прије Христа, када је у својим рукама концентрисао сву моћ у Риму. Али извршење овог декрета у Јудеји је одгођено, између осталог и због Иродове смрти: попис је обустављен и приведен крају само 10 година касније. Матејево јеванђеље помаже да се тачније утврди вријеме Христовог рођења (о томе ћемо касније). Али Лука даје и неке смјернице. Мјесто гдје се Христос родио Јеванђелист Лука пише да се Рођење Христово догодило у Витлејему, Давидовом граду. Тамо, у Витлејему, дошло је вријеме да Дјева Марија роди: „... И кад ондје бијаху, испунише се дани да она роди. И роди сина својега Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици“ (Лк 2, 6-7). Према предању, пећина (јаслице) постала је мјесто Христовог рођења, али само Јеванђеље то не каже: оно само каже да су у привременом склоништу свете породице биле јасле, односно хранилица за животиње. Можда је то чак била и стаја за стоку, која је у вријеме пописа, због недостатка соба у хотелима, била на брзину прилагођена смјештају оних који су долазили из других градова. Иначе, Марија и Јосиф су живјели у Назарету. Тамо се Архангел Гаврило јавио Пресветој Дјеви:“И рече јој анђео: Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова; И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја“(Лк 1, 26-33). Али Јосиф и Марија морали су, према правилима, бити регистровани у граду из којег потиче њихова породица. Односно у Витлејему.  Покољ невине дјеце. Фреска. Ђото ди Бондоне Мјесто рођења Господа Исус Христа је изузетно важно. На крају крајева, сви Јевреји су добро знали предвиђање пророка Михеја да ће се дуго очекивани Месија - потомак цара Давида - родити у његовом родном граду Витлејему: “А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудинијем, из тебе ће ми изаћи који ће бити господар у Израиљу, којему су изласци од почетка, од вјечнијех времена“ (Мих 5, 2). Ефрата је древно име града Витлејема. У преводу са јеврејског значи „плодан“. Можда је исто име добио и оснивач Витлејема, чије становнике Библија понекад назива Ефраћанима (Рута 1, 2, 1. Цар 17,12). Али да се Христос заиста родио у Витлејему, очигледно су знали само Његова Мајка и праведни Јосиф, обручник. Сви остали су отаџбину Господа Исуса сматрали галилејски градом Назаретом, гдје је провео већи дио дјетињства и младости. А ово наводно галилејско поријекло збунило је многе. У Јеванђељу по Јовану видимо, на примјер, како је будућем апостолу Натанаилу неугодно када сазна да је Исус из Назарета: „Може ли ишта добро бити из Назарета?“ (Јн 1, 46) А касније ће првосвештеници и фарисеји покушати да убиједе Никодима, једног од чланова Синедриона (врховни јеврејски суд), да Исус не може бити прави Месија:…“ Испитај и види да пророк из Галилеје не долази“ (Јн 7, 52) ... Али захваљујући првим главама Јеванђеља по Луки (написаном, очигледно, по ријечима Богородице), тачно знамо гдје се Христос родио. Тамо гдје је било предвиђено - у Витлејему. Околности Спаситељевог рођења Познате су захваљујући истом јеванђелисти Луки: „И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим. И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслама. А кад видјеше, објавише све што им је казано за то дијете. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири“ (Лк 2, 8-18). Први који су о Спаситељевом рођењу сазнали - и то на крајње необичан начин, од Анђела - нису били племићи високог ранга, ни старјешине јеврејског народа, ни писари и не првосвештеници, већ најобичнији људи, пастири. А као најближе ученике Господ је узео и људе једноставне и необразоване - рибаре. Овим једноставним људима, неоптерећеним различитим теолошким концептима и разматрањима политичке цјелисходности, било је лакше да прихвате Господа, да у њему виде Сина Божијег. Сам Христос је једном узвикнуо: „Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима.Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си то сакрио од мудрих и разборитих и открио бебама; њен отац! јер такво вам је било задовољство“ (Мт 11, 25-26). А шта је са мудрацима које је Витлејемска звијезда довела до Младенца Христа? Заиста, прича о мудрацима је дуго и чврсто повезана са Рођењем Христовим. Толико да се развила чак и традиција да се за Божић цркве украшавају јаслицама са ликовима Свете породице и мудраца и да се дјеци дају божићни поклони, баш као што су мудраци донијели дарове Богомладенцу ... Али погледајмо изблиза причу о мудрацима у Матејевом јеванђељу: „А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше: Гдје је цар јудејски који се роди? Јер видјесмо његову звијезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их гдје ће се Христос родити. А они рекоше: У Витлејему јудејскоме; јер је тако пророк написао:… Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звијезда. И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте се добро за дијете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним, А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звијезда, коју су видјели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете. А кад видјеше звијезду, обрадоваше се веома великом радости. И ушавши у кућу, видјеше дијете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну (Мт 2, 1-5; 7-11). Обратите пажњу: мудраци долазе у Витлејем, али не у тор за стоку, већ у кућу ... И још нешто веома важно: када је Ирод схватио да га мудраци неће обавијестити гдје је Младенац, „разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу у Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца“ ( Мт 2,16). Како је Ирод одредио вријеме? Очигледно је вријеме појаве те дивне звијезде која је засвијетлила на небу у тренутку рођења Спаситеља - или, можда, уочи Његовог рођења. Звијезда, видећи је и распетљавајући њено значење, мудраци (који су живјели, како мисле многи тумачи Јеванђеља, у Персији) су кренули. Јасно је да је за овај пут требало времена - можда управо те двије године. И, према томе, од тренутка Божића до доласка Мудраца у Витлејем, прошло је не мање од неколико мјесеци, а можда чак и око двије године! • Стих Јеванђеља по Матеју, који започиње причу о мудрацима, гласи: А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме …(Мт 2, 1). На грчком (на језику оригинала) звучи овако: Του δε Ιησου γεννηθεντος εν Βηθλεεμ, дословно: Исус се родио ..., - што најјвероватније указује на релативно недавну чињеницу рођења Младенца, можда само мјесец или два прије описаног догађаја ... Да су прошле двије године, јеванђелист Матеј би то другачије рекао: уосталом, двогодишњак никако није новорођенче. Дакле, очигледно је током посјете мудраца Исус имао неколико мјесеци. Па ипак, ова посјета се очигледно није догодила на сам дан Божића. То доводи до још једног занимљивог закључка: Спаситељ се родио најмање неколико мјесеци прије смрти цара Ирода, што се обично датира у 4. п.н.е. Да, проучаваоци Библије кажу да наша хронологија „од Христовог рођења“ није сасвим тачна. У стварности, Христос се није родио у „првој години наше ере“, већ за око 5-6 година. прије нове ере. Па ипак, зашто се ове двије приче о Божићу толико разликују? Ово оставља простор за различите верзије. Али можемо претпоставити да је апостол Матеј, који је, највјероватније, први написао своје Јеванђеље, желио да истакне прије свега тренутке који су били посебно значајни за читаоце на које је он орјентисан - Јевреје. Стога се није усредсредио на само Христово рођење, већ на поријекло Спаситеља од цара Давида; по указању мудраца, који су сазнали за рођење цара Јудејског; и на друге сличне ствари. Лука, који је касније написао и вјероватно је пред очима имао Матејево јеванђеље, покушао је да своју причу допуни оним што је чуо од Богородице. Па како су се одвијали божићни догађаји? Ако упоредимо податке Јеванђеља по Матеју и Луки са данас познатим историјским чињеницама, онда се намеће сљедећа слика. Неко вријеме прије Божића - можда чак двије деценије раније - владар Рима и будући цар Октавијан Август наређује својим поданицима да изврше попис становништва у свим земљама под контролом Рима. Око 6. или 5. п. н. е. овај задатак, такође, стиже до једне од најудаљенијих периферија Римског царства - Јудеје, чији је цар Ирод задржао номиналну независност, али је фактички послушао Рим. Поштујући одредбу, Јевреји одлазе да се упишу - сваки у подручје одакле потиче његова породица. Јосиф и Марија морају да путују из Назарета у Витлејем. Марија креће на пут, већ носећи Дијете. И она и Јосиф знају: ово није обично Дијете, већ Син Божји. У Витлејему не успијевају одмах да пронађу гостионицу. Привремено склониште за њих постаје просторија која се обично користи као тор за стоку. Ту се рађа будући Месија и Спаситељ. Овде у ноћу на Божић пастири, обавијештени од Анђела, долазе да се поклоне Сину Човјечијем. Убрзо након тога, Јосиф и Богородица, очигледно, проналазе у Витлејему неко прикладније пребивалиште за човјека и пресељавају се тамо са Богомладенцем. Осмог дана врше обрезивање над Младенцем, како би требало да буде по Мојсијевом закону, а четрдесетог дана мајка и очух доводе Га у јерусалимски храм да посвете прворођенца Богу (Витлејем је удаљен само 10 км од Јерусалима, па за ово путовање није требало много времена). Марија, Јосиф и мали Исус проводе неколико мјесеци у Витлејему. Овдје их посећују мудраци и доносе поклоне Дјетету. Злато - као цару и Богу. Тамјан - као свештенику, који ће, како и приличи свештеницима, принијети Богу жртву, али невиђену жртву - Себе. И смирну - посебна мирисна композиција за помазање тијела покојника; овај поклон је био намијењен Христу као човјеку који треба да се суочи са смрћу. Поклонивши се новорођеном Цару Јудејском, мудраци одлазе. И Анђео се поново јавља Јосифу и говори му да бјежи у Египат: Цар Ирод намјерава да убије новорођенче, у коме већ види супарника, спољног претендента на власт ...  "Попис становништва у Витлејему"-Питер Бројгел Старији  "Бјекство у Египат" - Ђентиле да Фабриано У Египту света породица остаје све док је Ирод жив. А након његове смрти, Јосиф, Марија и мали Исус враћају се у Палестину и насељавају у Назарету ... Ова варијанта распореда догађаја, можда, не рјешава коначно сва питања. Остају нејасне, на примјер, ријечи јеванђелисте Луке да су се Марија, Јосиф и мали Исус: “ И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет (Лк 2, 39). На крају крајева, мудраци, који су касније дошли нашли су их као и прије у Витлејему! Професор Санкт Петербуршке богословске академије Александар Павлович Лопухин (1852-1904) претпоставио је да је јеванђелист, вољно или невољно, пропустио бројне догађаје које је описао Матеј. „Након што су довели Исуса у храм, његови родитељи нису одмах отишли у Назарет, већ су се прво вратили у Витлејем и одатле су се повукли у Египат“, појашњава Лопухин. - Тек након Иродове смрти (Мт 2,19 и даље), Јосиф и Марија су се вратили у Назарет“. Али у сваком случају, јасно је да приче јеванђелиста Матеја и Луке о Христовом рођењу и догађајима повезаним с њим, не долазе у сукоб једна с другом. Прије би се рекло да се допуњују. Аутор: ЦУКАНОВ Игор/ извор: фома.ру /Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |