 Магарац је већ био у трећој години. Рођен је претпрошлог пролећа у селу у којем је расло много смокава - дрвећа на којима сазријевају слатке смокве. Истина, ждребету није било дозвољено да уђе тамо. Због животиња вртови су били ограђени дугачким моткама, преко којих ни одрасли магарац није могао да скочи. Али једног дана ждребе је и ушло тамо. Било је вријеме жетве. На крају дана, власник је мајку магарца упрегнуо у кола да покупи смокве убране током дана. А где је мама - ту је и ждријебе! Власник је отворио капију, а кола су ушла у башту. И док су власникови синови товарили корпе са смоквама на кола, ждријебе је успјело да протрчи између дрвећа. Опале презреле бобице лежале су у трави испод смокве. Магарац их је подигао грубим уснама и покушао да жваће. Испало је да су бобице врло сочне и слатке. Никад у животу није окусио ништа укусније! Магарац је потрчао испод другог дрвета – не би ли нашао још неку посластицу која би му се свидјела. Али тада је магарећа мајка видјела да ждријебе није у близини и забринуто узвикнула „иа-иа“. Чувши мајчин глас, малишан је одмах напустио потрагу и појурио до кола што је брже могао. Диван град Сутрадан је власник возио убрани род у Јерусалим. Пут до тамо није био јако дугачак, али је био веома занимљив. Прво се требало попети на Маслинску гору, а затим се спустити у Јерусалим његовом западном падином. Магарац је весело трчкарао поред кола и радознало се освртао око себе. Али када је пут прешао горски врх, он се заледио од чуда. Испод њега лежао је огроман, лијеп град. Ограђен високим зидовима од лаког камена, сав је био обасјан сунчевом светлошћу и подсећао је на драгоцени украс који је власникова супруга носила око врата током празника. Зид су утврђивале високе куле са капијама, кроз које су каравани са робом улазили у град. А на планини блистави храм засијао је златом и сњежно бијелим мермером. Било је тако лепо да је магарац чак и затворио очи како не би био заслијепљен призором који се отворио. Кочија са власником већ се полако котрљала путем. А ждребе је пожурило да сустигне мајку-магарицу да се не би бринула. Затим је још много пута, са мајком и власником долазио у Јерусалим због разних потреба. Али ово прво путовање било му је некако посебно незаборавно. Кад год би се сјетио сунчаног града са кулама и храмом, чудно узбуђење обузимало би ждребе. Као да се у његовом животу мора догодити нешто веома важно, повезано са овим путем, са овим градом ...  Међутим, ждребе није стварно размишљало о томе. Само је трчало по трави близу куће, пило мајчино сласно млијеко, мирисало цвијеће, играло се с телетом кад су смјели да пасу заједно. Укратко, ждријебе је одрастало баш као и сви други магарци у Јудеји. За сада се није користило у домаћинству: да би се магарац натоварио пртљагом, потребно је да му ојачају леђа. Стога га нико није возио, није био упрегнут у кола, а бале робе му нису стављане на леђа. И морам рећи, магарцу се заиста свиђа такав слободан живот. Зашто тим људима треба наш магарац? Био је то најобичнији дан за магарца. Заједно са мајком магарицом стајао је везан на капији и чекао да власник изађе. Али онда се догодило нешто што се никада пре није догодило. Двојица непознатих мушкараца изненада су пришла капији и почела да га одвезују. Магарац се веома изненадио: Како то? На крају крајева, само његов власник може одвезати животиње. Ови људи греше!  И сигурно! Љутити власник је истрчао из капије, а за њим и његова два сина. Власник је чврсто ухватио странца за рукав: - Шта радиш? Зашто ми одвезујеш ждребе? Високи господареви синови су се претеће надвили над придошлицама. Али необично је то што се мушкарци уопште нису уплашили. Један је мирно одвезао магарећу узду, други, окрећући се огорченим власницима, рекао је: - Исусу треба магарац. Послао нас је да га узмемо. Домаћинов жуљевити длан се стиснуо, пустио је рукав непозваног госта. - Како? Да ли нам је Исус из Назарета поново дошао? - Да. У Витанији је боравио као и обично. Мушкарци су ухватили магарца за узде и повели га цестом која је водила до суседног села. Власник их је гледао, руком штитећи очи од сунца. - Оче, зашто си тим људима дао наше ждребе? Питали су његови синови у чуду. - Дјецо, чак и да је Исусу била потребна моја кућа са свим домаћинством, радо бих је поклонио без оклијевања. - Ко је то? Можда је он моћан принц који ће нас великодушно наградити за нашу службу? - Дјецо, вјерујте ми, ниједан принц нема такву моћ. Јесте ли чули како је покојни Лазар васкрсао прије недјељу дана у сусједној Витанији? Већ је четири дана лежао мртав у гробу. Али онда је његов пријатељ Исус дошао преко ријеке Јордан и подигао га.  - Да, оче, чули смо за то и ишли смо да видимо васкрслог Лазара. Било је много људи из различитих мјеста, чак и из Јерусалима. Сви су, такође, жељели да виде човјека који је васкрсао из мртвих. Али како је Исус то могао учинити? - Људи кажу да је отишао до пећине, наредио да се одвали камен са улаза и рекао: „Лазаре, изађи“. И Лазар је оживио. Изашао је пред људе у погребној одјећи. Сада живи у својој кући, као и раније. - Али како човјек може учинити такво чудо? - Кажу да Исус није обичан човјек. Многи вјерују да је Он Месија - цар којег је Бог обећао да ће послати нашем народу у посљедња времена. Сигурно је из лозе великог цара Давида. Месија ће ослободити нашу земљу од Римљана који су је заузели и владаће нама мудро и праведно. И сви знају да је Исус прави Давидов потомак. - Али зашто је Исусу било потребно наше ждријебе? - синови су се збуњено погледали.  „Покушавам то сам да схватим“, рекао је власник замишљено. Чело му је било прекривено борама, поглед усредсређен, као да рјешава неки тежак проблем. Одједном је подигао руке и одушевљено погледао синове. - Сјетио сам се! Древни пророк Захарија рекао је за Месију: „Радуј се много, кћери Сионска, подвикуј, кћери Јерусалимска; ево, цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричину“. Да ли је ово вријеме заиста дошло? Да ли ће Исус ући у Јерусалим на нашем ждријебету? - Вау! Оче, можемо ли да видимо шта се тамо догађа? - Не да можете, већ морате. И сам ћу одмах ићи са вама у Витанију. И сва тројица журно су пошли прашњавим путем за мушкарцима који су им одводили ждријебе.  На путу од младог лишћа
А ждријебе је у међувремену послушно одшетало до сусједног села по нове јахаче. Видио је да им је сам власник дао узде. То значи да му неће учинити ништа лоше. Чак и пре него што је стигао до Витаније, магарац је видео много људи поред пута. Из шарене одеће било је јасно да су овде долазили са различитих места. Неки су се сместили под дрвећем на младој трави. Други су се окупили у мале групе и живо разговарали о нечему. Одвојено од осталих стајали су људи у скупим одеждама, извезеним златом. То су били јерусалимски богаташи - власници околних поља, вртова и пашњака. Њихове су слуге стајале у близини, држећи господареве коње за узду. Сви ови људи су овде дошли да виде славног Исуса и Лазара које је Он васкрсао. Стога, када је Исус изашао из куће окружен својим ученицима, разговор и бука су одмах престали. Људи су чекали шта ће им рећи Онај који може васкрсавати мртве. Али Исус није рекао ништа. Отишао је баш у тренутку када су два водича довела магаре у кућу. Ученици су скинули огртаче и положили их на леђа ждребета уместо на седло. А Исус је сјео на њега. Ждребе је било веома изненађено и узнемирено. Још нико није сједио на њему. Шта ако то боли или је опасно по његово здравље? Узнемирено је одмахнуо главом. Али Исус га је нежно помиловао по врату. Ждребе се одмах смирило додиром топлог, снажног длана. Схватио је да овај Човјек очигледно зна шта ради. И неће му наудити. Исус је додирнуо узде. Ждребе је послушно закорачило напред. А онда су сви около, као по команди, почели да вичу: - Исусе, спаси нас! Благословен који долази у име Господње! Благословено царство Твоје, сине Давидов! Све више људи придруживало се гомили која је Исуса пратила путем. Неки од њих истрчали су напред, посекли гране са младим лишћем са дрвећа и положили пут са њима пред будућим царем. А неко се скинуо и њиме прекрио пут долазећег Месије. Магарац је прво покушао да заобиђе одбачену одјећу. Али било је све више. Већ је цео пут испред њега прекривен одјећом окупљених. Тада је магарац пажљиво закорачио и нагазио нечији огртач. Нико га није грдио. Напротив, сви около су се радовали и махали букетима посечених гранчица палми и другог дрвећа. И сад магарац мирно корача преко одбачених огртача низ падину Маслинске горе. А негде у гомили поред њега су његови власници и они се такође радују заједно са свима. Ипак би! Људи упознају свог цара! Исусови ученици су га директно позвали када су викали: „Благословен Цар који је дошао у име Господње!“ - и наглас су се сетили пред људима свих Исусових чуда која је Он учинио пред њиховим очима. А људи су били још срећнији и такође су викали: - Слава нашем цару! Исусе, сине Давидов, спаси нас! Зашто је Исус плакао? Истина, било је и оних у гомили којима се цела поворка није много свидела. Названи су фарисејима. То су били људи које је народ веома поштовао и који су строго поштовали сва правила јеврејског верског закона. Кад су видели да се Исусу одају такве почасти, побунили су се до дубине душе: на крају крајева, Исус је прекршио њихова правила - у суботу је излечио људе. Како Га можеш прославити? Неки од њих су се пробили кроз ученике око Исуса и незадовољно му рекли: - Учитељу, забрани ученицима да те зову царем посланим од Бога. Исус их је слушао. Затим је показао на поломљене стене са стране планинског пута. А он је одговорио: - Кажем вам, ако забраним ученицима да тако говоре, онда ће уместо њих ово камење почети да виче о томе. Фарисеји нису могли да одговоре на ово и склонили су се у страну. Заиста, нису само ученици хвалили Исуса, већ и цео народ. Како то можете забранити? У међувремену, поворка је скоро стигла до градских зидина Јерусалима. А онда се догодило нешто чудно. Исус је дао знак ученицима да престану. Сишао је са магарца и погледао град. И ... почео је да плаче! Ученици су Га гледали забезекнуто. А Исус, бришући сузе, рече: - "Говорећи: кад би и ти знао у овај твој дан што је за мир твој! али је сад сакривено од очију твојијех. Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;И разбиће тебе и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што нијеси познао времена у којему си похођен" (Лк 19, 42-43). Магарац није ништа разумео из реченог. Ни ученици нису разумели. На крају крајева, празник је уоколо! Цар се вратио у свој град! Сада ће цео живот људи ићи другачије! Магарац није знао да ће након само неколико дана ти исти људи викати римском управнику показујући на Исуса претученог до крви: - Распни Га! Крв Његова на нас и на нашу дјецу! А онда ће, стојећи код крста на којем је Исус умро, смејати се и рећи: - Спасио си друге, али себе не можеш? Сиђи са крста, тада ћемо поверовати да си Син Божији! А магарац уопште није могао да замисли да ће за следећа три дана Исус устати из мртвих, састати се са својим ученицима, утешити их, а затим се попети на небо своме Оцу. А Црква коју је Он створио хиљадама година памтиће како ће младо ждребе, праћено одушевљеним поклицима мноштва људи носити на леђима у Јерусалим јеврејског цара, који је могао да васкрсава мртве. Магарац није знао ништа од овога. Само је послушно корачао дуж одјеће раширене на путу до градских врата. И смирио се, осетивши нежни додир великог топлог длана на врату. Аутор: Александар ТКАЧЕНКО /извор: Фома.ру/Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |