 Свети Сава, оснивач многих манастира у Палестини и славне лавре познате по његовом имену, рођен је у селу Муталаск у Кападокији, у четвртом вијеку (Преподобни Сава рођен је у тридесет првој години владавине грчког цара Теодосија Млађег) од богатих и племенитих родитеља оца Јована и мајке Софије. Због неспоразума међу рођацима којима је повјерено његово васпитање током службеног пута његовог оца у Александрију, са 18 година се настанио у манастиру. Ту се школовао, заволио монашки живот и замонашио. Желећи да служи Богу на неком забаченијем мјесту, млади монах је напустио манастир у којем је живио и отишао у Јерусалим да се поклони светим мјестима и посјети палестинске пустиње.
У то вријеме преподобни Јевтимије Велики се прославио на Истоку по строгом подвижничком животу. Сава је хтио да ступи у ред његових ученика, али га је Јевтимије повјерио блаженом Теоктисту, брату у сујседном манастиру. Благосиљајући га, преподобни Јевтимије је прорекао да ће Сава заблистати у монашком животу, постати ктитор огромне лавре и бити славни учитељ свим палестинским пустињацима. У Теоктистивом манастиру Сава се у потпуности посветио служби Божијој и све монашке службе је прошао уз немилосрдно послушање и труд. Сви су се дивили његовом строго врлинском животу. Једном, путујући у Александрију, срео је на путу своје родитеље, који су хтјели да га одвуку од монашког живота, али су на крају попустили његовој непоколебљивој вољи. Након дванаест година проведених у манастиру, Сава је пожелио више самоће. Настанио се у пећини и тамо проводио дане и ноћи у молитви и раду. Његов рад се састојао од плетења корпи, за које му је манастир давао хљеб и воће. Тако је провео пет година, а затим отишао код преподобног Јевтимија Великог. Након упокојења овог великог подвижника, Сава је неко вријеме живио у Јорданској пустињи, у манастиру Преподобног Герасима. Али преподобни Сава је пожелео потпуну усамљеност како би се у потпуности предао молитви и богослужењу. Једном, заспавши послије дуге молитве, у сну је видео анђела који му је указао на пећину на мјесту гдје је био пресушио поток Силоам. Када се пробудио, Сава је отишао на ово мјесто, нашао пећину и настанио се у њој. Цио дан и већину ноћи молио се и пјевао псалме, једући само коријење које је расло уз пећину. Тако је Сава провео неколико година у непрестаној молитви и потпуној самоћи. Тада су му почели долазити други који су жељели миран и повучен живот. Постепено, цијела Силоамска долина постала је насељена пустињожитељима. Остављајући сву бригу за живот овдје, полагали су наду само у Бога. Непрестано су се молили, ћутали и уздржавали, а Бог их је дивно чувао. Предања пустињожитеља пуна су примјера дивног промишљања Божијег за њих: храна им слата на диван начин; ту у врелој пустињи откривен је непознат извор; пустињске звијери су покорно напустиле своје јазбине у пећини коју је њихов пустињак изабрао за становање; демонске визије су прогнане силом крста, Послије много година у палестинској пустињи, Сава се обрадовао што види своју мајку,која након што је остала удовица, настанила се у женском манастиру близу Јерусалима. Наслиједивши након њене смрти богато насљедство, Сава је подигао неколико манастира и болница, основао два конака – један у Јерихону, а други при пећинама, које су већ чиниле лавру или велики манастир. Ту се сабра многа браћа, а јерусалимски патријарх постави Саву за руководитеља отшелничке обитељи. Поучавао је братију ријечима и примјером, учио их кротости, смирењу, ћутању, уздању у Бога и потпуном одрицању од сопствене воље. Упокојио се тихо у својој пећини у 94. години у 533. години. |