 Преподобни Исакије живио је у 4. вијеку положивши монашке завјете и подвизавајући се у пустињи. Поријеклом је „са истока“ највјероватније из Сирије. Током владавине цара Валенса (364 - 378), ревносног присталице Аријеве јереси, почео је прогон православних. Прихвативши крштење од аријанског епископа Евдоксија, Валенс му се заклео да ће прогонити Православље свим средствима и одржао је своје обећање. Његова тринаестогодишња владавина била је стални прогон православних. Издао је декрет према којем ће сви, не штедећи било које године, пол или ранг, бити приморани да прихвате аријанизам, а противници да се казне смрћу. Прогон је био посебно жесток у Цариграду, гдје су све православне цркве затваране и рушене а неке претворене у стаје.
Сазнавши за прогон, преподобни Исакије напустио је пустињу и дошао у Цариград да утјеши и ојача православне. Његове ријечи охрабриле су и ојачале прогоњене, јер је Исакије био пун мудрости и благодати. Дубоко је оплакивао судбину православних и молио се Богу да окрене царево срце и усади му милост и правду. У то вријеме, варварски Готи, који су живјели дуж Дунава, ратовали су против царства. Заузели су Тракију и упутили се ка Цариграду. Када је цар Валенс са војском напуштао престоницу, преподобни Исакије се, окрећући се цару, гласно узвикнуо: „Царе, отвори цркве православнима, а онда ће ти Господ помоћи!“. Али цар, не обраћајући пажњу на његове ријечи, самопоуздано је наставио својим путем. Три пута је преподобни Исакије поновио свој захтјев и пророчанство. Бијесни цар је наредио да преподобног Исакија баце у дубоку јаругу обраслу трњем. На дну јаруге налазила се мочвара, из ње се није могло изаћи. Али преподобни Исакије је уз помоћ Божију остао жив, изашао је, сустигао цара и рекао: „Хтио си да ме уништиш, али свети Анђели су ме извели из понора. Слушај ме, отвори цркве православнима и побиједићеш своје непријатеље. Ако ме не послушаш тада се нећеш вратити жив, већ ћеш изгорјети у огњу“. Цар се зачудио храбрости старца и нареди својој пратњи Сатурнину и Виктору да узму преподобног Исакија и задрже га у затвору до његовог повратка. Убрзо се пророчанство светитељево обистинило. Готи су побиједили и почели да гоне грчке војнике. Цар се, заједно са својим аријанским заповједником, склонио у шталу са сламом и нападачи су их спалили. После вијести о царевој смрти, преподобни Исакије је пуштен и почели су да га славе као Божиег пророка. Када је свети цар Теодосије Велики (379 - 395) изабран на престо, он је, по савјету Сатурнина и Виктора, позвао старца код себе, упознао га са великом чашћу, затражио свете молитве и испунио сва његова упутства. Протјерао Аријанце из Цариграда и вратио цркве православнима. Преподобни Исакије је желио да се врати у пустињу, али Сатурнин и Виктор су га молили да не напушта град и да га заштити молитвама. На периферији Цариграда саградили су мјесто за живот за светитеља, гдје су му се монаси окупљали. Тако је настао манастир,у којем је игуман и духовник био преподобни Исакије. Такође је хранио лаике, и много помагао сиромашнима и невољницима. Дошавши у дубоку старост, преподобни Исакије је преподобног Далмата (датум слављења 3. август) учинио игуманом, по чијем jе имену касније та обитељ назваna Далматска. Преподобни Исакије је умро 383. године. Мошти светог Исакijа положене су у цркви „Светoг првомученика и архиђакона Стефанa“ у близини далматског манастира. |