 Православни Хришћански пост -Свети Јован Златоусти (Хризостом)-
О Статуама, одломци из Омилија III Заиста не говорим о оном посту који већина особа држи, већ о правом посту; не о простом уздржавању од меса; већ такође и од греха. Јер природа поста је таква да није довољно само да га се неко придржава ако то се не ради у складу са одређеним правилима. Каже се „Рвач није победио ако се није борио по правилима“. Онда до самога краја ми радимо на посту, ми се не залажемо да будемо крунисани постом, ми треба да разумемо како, на какав начин је неопходно такав подухват спровести, јер и фарисеј је постио, али је на крају остајао, лишен плодова поста. Цариник није постио; али му је ипак дато првенство над оним који је постио: јер морате научити да пост није на корист ако није праћен свим обавезама које уз њега иду. Ниневљани су постили, и добили су милост Божију. Јевреји су такође постили, али нису имали никакве користи од тога, чак су и окривљени. Од тада велика је опасност од поста за оне који не знају како треба да посте, треба да научимо правила поста, да не бисмо „били несигурни“ или „јурцали без главе“ нити да се боримо са сенкама. Пост је лек; али лек, ако није делотворан често постаје бескористан за онога који га невешто користи. Штавише, неопходно је знати право време када га треба употребити као и неопходну дозу; стање тела које га прима; природу државее, годишњег доба; одговарајућу исхрану; као и разне друге специфичности; ако се ишта од тога превиди онда ће све остало наведено бити покварено. Сада, ако је нашем телу потребно излечење, тражи се од нас таква прецизност, много више тога ми треба да учинимо, да се побринемо за душу, да тражимо излечење поремећеног ума, да се загледамо и потражимо сваку појединост са највећом прецизношћу. Говорим ове ствари не да бисмо потценили пост већ да бисмо му указали част; јер поштовање поста не састоји се у уздржавању од хране већ од одрицања од грешних дела, јер онај ко себе ограничава на уздржавање од меса је онај ко нарочито потцењује пост. Постиш? Дај ми доказ делима својим! Да ли је речено којим делима? Ако видиш сиромаха, смилуј се на њега! Ако видиш непријатеља, измири се са њим! Ако видш пријатеља коме је указана част, не завиди му! Ако видиш лепу жену, прођи је се! Да не посте само уста твоја него и око, ухо, ноге и руке, сви делови нашега тела. Нека посте руке у чистоћи од крађе и похлепе. Нека посте ноге, да не трче ка безакоњу. Нека посте очи, да их научимо да се сирово не усредсређују на лепа лица, нити да буду окупиране чудним лепотама. Јер гледање је храна очима, и ако је то безакоње и ако је то забрањено, то квари пост; то потреса целу душу; али оно што је по закону и што је безбедно, то краси пост. Јер било би апсурдно уздржавати се од хране у посту а очима дотицати све што је забрањено. Не једеш месо? Не храни се похотним жељама помоћу очију. Нека пости и ухо. То се састоји у одбијању да се чују рђаве ствари и клевете. Речено је: „Не слушај лажне гласине“ Узето из "Никејски и пост-Никејски хришћански Црквени Оци“, 9. том Превод: Сања Симић Де Граф за Вјеронаука.нет |