 Помен праведног Јова православна црква прославља 19. маја. Име Јов изводи се од јеврејског коријена ајв и са семантичког становишта може да означава неколико ствари: 1. означава питање – гдје је божански отац и 2. означава епитет – онај који је омражен, прогоњен, завађен.
Праведни Јов је живио 2000 - 1500 година прије Христовог рођења у земљи Уз, у сјеверној Арабији. Његов живот, патња и подвиг вјере описани су у Књизи о Јову, која се налази у Старом завјету. Књига о Јову је једина књига Светог писма Старог завјета, у којој се уопште не помињу ни Израиљ, ни Мојсијев закон, ни Света земља, ни Јерусалим. Проблем је подигнут на нови ниво: то није само историја појединачних људи или народа, то је нешто универзално. Ова књига говори о различитим начинима вјере и о њеној кризи. Не, о промјени разних философских и теолошких конструкција, већ о личној кризи вјере као повјерењу у Бога. Јов је био праведан не због награде или из страха од казне, већ прије свега зато што је вјеровао Богу и тражио добар однос с Њим. И одједном се на њега обрушило нешто што би, чини се, било незамисливо да човјек преживи ... Праведни Јов је био побожан и богобојажљив човјек и био је толико предан Богу да је на поклон добио многе бенефиције: богатство, стоку, имања и велику породицу. Такође, је био веома цијењен у друштву. Према Светом писму, једног дана се сатана појавио пред Богом заједно са анђелима. На питање да ли је видио праведног Јова, који је био стран било каквом пороку, Сатана је одговорио да се Јов понаша тако јер га Бог штити и умножава његово богатство, и да ће ако Он пошаљу недаће на њега, престати да Га благосиља. Затим, да би доказао да Јовова праведност не зависи од материјалног богатства и срећног живота, и да би тестирао самог Јова, Бог га је предао Сатани, забранивши му само да му дира душу. Послије тога је за Светог Јова започео дуг период тешких искушења. Између осталог, изгубио је све богатство, дјецу, а касније се и тешко разболио. Дуготрпљиви Јов био је присиљен да живи издвојен од друштва, пријатељи су се окренули од њега, чак је и његова жена мрмљала против њега, савјетујући га да хули на Бога и да умре. Упркос свим искушењима, праведни Јов није увриједио Бога, већ је наставио да се моли и прихвата Његову вољу. Јов је прихватао да је оно што му се догодило Божја воља, али није схавтао зашто. Проклињао је дан када је рођен, али није клео Бога. Три пријатеља Вилдад, Елифас и Зофар посјетили су Јова и тврдили да је згријешио када је изазвао толику несрећу. Упркос њиховим неумољивим аргументима и притиску да призна своје гријехе Јов је остао чврст, а пријатељи су се коначно умирили. Затим, Елијуј, који је био неодлучан да говори због своје младости, истиче да ако је Јов крив за било што, онда је то због самоправедности, јер је у брањењу своје праведности и тражењу Божјих разлога поставио себе изнад Бога. Након ове интервенције Елијуја, Јов је имао визију Бога који се појавио из вихора и прекоријева Јова због испитивања његових разлога. Бог наставља показујући колико је земља пуна чуда и мистерија у које Јов не може продријети, те какви су монструозни процеси на дјелу (Бехемонт и Левијатан су познате немани из јеврејских митова – Јов 40, 20-28 и 41, 1-25) које Јов не може контролисати. Као резултат, Сатана је постиђен, а дуготрпљиви Јов је награђен. Бог му је вратио здравље и дао му двоструко више него раније. Умjесто дјеце коју је изгубио, Јов је поново добио седам синова и три кћерке. Имање му је удвостручено. Јов умире стар и задовољан. Након претрпљене патње, Јов живи још 140 година, а укупно - 248 година. Према тумачењима светих отаца, праведни Јов представља Господа Исуса Христа, који је страдао за спасење људи, а затим се прославио у Свом славном Васкрсењу. Више о овој теми прочитај овдје! |