 Да је путовање кроз вријеме могуће, средњовјековни столари би сигурно били запањени када би видјели како се технике обраде дрвета, које су употријебљене у изградњи катедрале Нотр Дам прије више од 800 година, данас поново користе за обнову крова свјетски познатог споменика уништеног пожаром. Сигурно је обрнуто за савремене столаре који користе вјештине средњег вијека. Рад са ручним сјекирама на обликовању стотина тона храстових греда за оквир новог крова Нотр Дама за њих је био као вријеме премотавања. То им је дало нову оцену рада њихових претходника који су гурнули архитектонски омотач назад у 13. вијек. „Понекад је мало запањујуће“, каже Петер Хенриксон, један од столара. Каже да има тренутака када удара чекићем по длијету да размишља о средњовековним колегама који су сјекли „у суштини исти спој прије 900 година“. „Фасцинантно је“, каже он. "Вјероватно на неки начин размишљамо о истим стварима." Употреба ручних алата за обнову крова који је пламен претворио у пепео 2019. је намјеран, промишљен избор, посебно зато што би електрични алати несумњиво брже обавили посао. Циљ је да се ода почаст задивљујућем умијећу првобитних градитеља катедрале и да се обезбиједи да вијековима стара умјетност ручног обликовања дрвета живи. „Желимо да обновимо ову катедралу какву је саграђена у средњем вијеку“, каже Жан-Луј Жоржлин (Jean-Louis Georgelin), пензионисани генерал француске војске који надгледа реконструкцију. „То је начин да будете вјерни (ручном раду) свих људи који су изградили све изванредне споменике у Француској. Суочени са кратким роком за поновно отварање катедрале до децембра 2024. године, столари и архитекте такође користе компјутерски дизајн и друге модерне технологије како би убрзали реконструкцију. Компјутери су коришћени у цртању детаљних планова за столаре, како би се осигурало да се њихове ручно исклесане греде савршено уклапају. „Традиционални столари су имали много тога у глави“, примјећује Хенриксон. „Прилично је невјероватно размишљати о томе како су то урадили са оним што су имали, алатима и технологијом коју су имали у то вријеме. 61-годишњи Американац је из Гранд Мареја (енгл. Grand Marais) у Минесоти. Већина других занатлија који раде на дрвеном оквиру су Французи. Реконструкција крова достигла је важну прекретницу у мају, када су велики дијелови новог дрвеног оквира састављени и постављени у радионици у долини Лоаре, у западној Француској. Сљедећи пут када буде састављен биће на врху катедрале. За разлику од средњег вијека, биће транспортован камионом у Париз и подигнут механичком дизалицом на позицију. Због радова је посјечено око 1.200 стабала. „Циљ који смо имали био је да вратимо у првобитно стање дрвену конструкцију оквира која је нестала током пожара 15. априла 2019. године“, каже архитекта Реми Фромон (Rémi Fromont), који је направио детаљне цртеже оригиналног оквира 2012. године. Реконструисани оквир „је иста конструкција дрвеног оквира из 13. вијека“, каже он. „Имамо потпуно исти материјал: храст. Имамо исте алате, са истим сјекирама које су коришћене, потпуно исте алате. Имамо исто знање. И ускоро ће се вратити на исто мјесто.” „То је“, додаје, „право васкрсење“.     |