Зашто и коме је потребан пост? Да ли је заиста важно шта тачно једем?

Пост – односно потпуно или дјелимично уздржавање од употребе одређене хране. опште је познато, од давнина, постоји у свим религијама без изузетка. Зашто је он потребан? 

Давно су људи примијетили да обилна храна и гастрономска задовољства ометају не само менталну, већ и духовну концентрацију, опуштају, чине човјека имуним на суптилне ствари. Месо почиње да доминира над духом, потискује га, животињска природа преовладава у људима. А онда је, да би се разбудио дух и обуздале плотске страсти, измишљен пост – свјесно ограничавање себе у храни, пићу и свакодневним задовољствима.
Један број црквених отаца говори о божанском поријеклу поста, позивајући се на чињеницу да су Адам и Ева већ у Рају примили од Бога само једну ограничавајућу заповијест – да не једу са дрвета познања добра и зла. „Пост је озакоњен у Рају, јер ријечи не једите од дрвета указују на уздржање и пост“, писао је Свети Василије Велики“ (Пост 2).
У Старом завјету пост је био веома строг, подразумијевао је потпуно одбијање хране и могао је да траје од неколико сати до неколико дана. Постови су претходили националним и вјерским празницима и незаборавним датумима повезаним са трагичним догађајима у израиљској историји- на примјер, разарањем Јерусалима од стране Вавилонаца. Пост би се могао увести и у неким посебним случајевима, ради духовне мобилизације народа послије офанзиве, или, обрнуто, ради спречавања непогода и недаћа. Дакле, пошто су чули пророка Јону како проповиједа о предстојећем уништењу Ниниве, њени становници „... повјероваше Богу, и огласише пост, и обукоше се у костријет од највећега до најмањега“ (Јона 3,5). Најзад, Библија описује појединачне постове – најпознатији је пост пророка Мојсија, који је држао четрдесет дана прије него што је добио од Бога Десет заповијести.
У свим овим причама, гастрономска ограничења нису била сама себи циљ, већ средство за духовно чишћење и преображење оних који посте. Сам Господ каже да тјелесни пост треба да нађе свој израз у духовном и моралном усавршавању човјека, кроз уста пророка Исаије: „ А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да раздријешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам?Није ли да преламаш хљеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? кад видиш гола, да га одјенеш, и да се не кријеш од свога тијела?“ (Ис 58, 6-8).
Из Старог завјета, пост је прешао у новозавјетну епоху, гдје је његова духовна страна постала још значајнија. Већ на почетку своје земаљске службе, Господ Исус Христос је у „Бесједи на гори“ упозорио своје слушаоце на формално, спољашње уздржавање, које је у то вријеме већ било прилично уобичајено међу фарисејима, који су се одликовали разметљивом побожношћу. „А кад постите, не будите суморни као лицемјери: јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју. А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,Да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно“ (Мт 6, 16-18). Господ наглашава да су физичко лишавање и ограничења поста бесмислени без духовног напора, молитве и покајања.
Однос према посту као средству духовног очишћења прожима сву хришћанску аскезу, која сматра да је пост неопходна духовна вјежба за хришћанина. Није случајно да се у православљу број посних дана у години креће од 174 до 212, а поред вишедневних постова постоје и једнодневни пост у сриједу и петак. Њихов циљ је да човјека учине бољим, иначе су једноставно бесмислени. О томе лијепо пише Свети Јован Златоусти: „Шта си, дакле, брате, задобио уз помоћ поста? Па и земљорадник сади да би жњео, и трговац путује у туђину како би стекао имање, и морнар плови многим морима како би брод накрцао товарима. Не говори ми „много сам дана постио, нисам јео ово ни оно, нисам пио вина, одолео сам нечистоти“, него ми покажи јеси ли постао кротак, пошто си био гневљив, и јеси ли постао човекољубив, пошто си дотле био прек, јер ако си опијен гневом, зашто мучиш своје тело? Ако су унутар тебе завист и користољубље, каква је корист од тога што само воду пијеш? Сада ме не интересује каква је трпеза, него је ли дошло до измене рђавог начина размишљања? Ако госпођа, тј душа, чини прељубу, зато бичујеш служавку, тј. стомак? Ако душа отупљује, због чега исцрпљујеш тело?"(Свети Јован Златоусти: Бесједа о посту и милостињи).
Када се говори о дисциплини поста у савременом свијету, треба узети у обзир промијењене услове живота и гастрономске склоности људи, посебно у просперитетним земљама. Ако су у скоријој прошлости увијек давали предност јелима од меса, данас све више људи одбија да једе месо, а веганство постаје модеран тренд. У овој ситуацији, особа, најбоље од свега, заједно са свештеником који га добро познаје, мора сама одлучити која ограничења ће преузети на себе и од каквих уобичајених наслада ће одбити. То може бити било шта, од обавезне јутарње шољице кафе до гледања омиљене ТВ серије. Важно је истовремено схватити да су уздржавање у храни, одбијање од забаве и разоноде потребни не да би исцрпили и тјерали човјека у муке, већ да би му помогли да се фокусира на главно: молитву, покајање, присуствовање богослужењима, читање духовних. књижевност, добра дјела.
Пост није потребан Богу. То нам је потребно да бисмо правилно одредили приоритете. Пост помаже да се научи да се жеље потчињавају разуму и вољи, а разум и воља – ријечи Божијој. За човјека пост није ништа друго до оруђе. Ограничавањем тјелесних страсти ослобађамо енергију за духовни живот. Ослабивши тијело уздржавањем од хране, чинимо своју душу пријемчивом за општење са Творцем. Аутор: Јевгениј Мурзин, свешеник/ извор: фома.ру/ превод: вјеронаука.нет

---