27. септембар-Дан упокојења изузетног подвижника Божијег и учитеља Цркве – св. Јована Златоустог27/9/2022
 Православна Црква 27. септембра празнује помен упокојења изузетног подвижника Божијег и учитеља Цркве – светог Јована Златоустог, архиепископа цариградског (+ 407). Свети Јован Златоусти се упокојио 14 (27) септембра 407. године, па на данашњи дан, 27. септембра, по новом календару, када би требао да се слави његов помен, међутим, због празника Воздвижења Животворног Крста, прослављање помена светитеља традиционално се одгађа за 13. (26. новембар). Један од тројице јерараха (уз Василија Великог и Григорија Богослова ) рођен је око 347. године у Антиохији, у породици војсковође. Његов отац, Секунд, умро је убрзо након рођења његовог сина, а његова мајка, Антуса, оставила је удовицу са 20 година, никада се није поново удала, посветивши свој живот образовању Јована у хришћанској вјери. Током година одрастања, будући светитељ добио је одлично образовање, и световно и вјерско. Када му је умрла мајка, замонашио се, што је назвао „правом философијом“. Већ тих година свети Јован је написао своја прва дјела, међу којима су „Шест књига о свештенству“ и „Против непријатеља монашког живота“.
Године 386. Свети Јован је рукоположен за презвитера од епископа Антиохијског Флавијана. Ово служење је укључивало и држање проповиједи, које су убрзо показале његов блистави таленат. Он је 12 година неуморно проповиједао у храму двапут недјељно, а понекад и свакодневно са великим мноштвом људи. У исто вријеме, Свети Јован је био заузет писањем вјерских дјела и тумачењем Светог писма. Године 397. позван је из родне Антиохије да буде постављен на Цариградску столицу у вези са смрћу претходног архипастира, архиепископа Нектарија, насљедника Светог Григорија Богослова. У престоници Византије свети Јован је мање проповиједао, пошто је почео да се бави архипастирским бригама, а пре свега се заузео за духовно усавршавање свештеника и организовање богослужења. Поред тога, светитељ се бавио дјелима милосрђа – о свом трошку одржавао је неколико болница и два хотела за ходочаснике. Сам архипастир се задовољио оскудном храном и одбијао је позиве на вечере. Говорећи против распусности престоничког морала, Свети Јован је дошао у сукоб са царицом Евдоксијом. Оклеветан, подвргнут је неправедном црквеном суду, свргнут, па чак и осуђен на смрт, коју је, међутим, цар замијенио изгнанством. Вјерници су хтели да заштите свог архипастира, али да би избјегао немире, добровољно се потчинио свим одлукама. Када је светитељ био протјеран из града, у њему се догодио земљотрес. Уплашена, Евдоксија је тражила повратак архипастира Јована и чак му је послала писмо, молећи га да се врати. Међутим, у марту 404. поново је протјеран из града. Убрзо након тога, Света Софија и Сенат су изгорели у пожару. Посљедње године свог живота Свети Јован је провео у изгнанству, док је водио обимну преписку, тјешећи страдалнике, поучавајући и подржавајући своје присталице. Дана 14. септембра 407. године у Коману, свети Јован, већ веома болестан и исцрпљен, заспао је у Господу приликом свог преласка из Јерменије у Абхазију. Његове мошти пренео је цариградски Патријарх Прокло 438. године у Цариград, у храм Светих Апостола. Због својих бројних писаних дјела, као и изванредних бесједа, Свети Јован је добио надимак Златоусти. Његова најпознатија дјела су:
|