 Православна Црква 28. јуна помиње Блаженог Августина, eпископа ипонског (+ 430). Име Аурелија Августина познато је сваком, чак и површном студенту историје философије. За Католичку цркву, Блажени Августин је стуб на који се њена теологија ослањала вијековима. И Православна црква га поштује као једног од светих отаца (уз извјесне ограде које се односе на поједине Августинове теолошке ставове који су се показали као спорни са становишта хришћанског правоверја). Блажени Августин је рођен 13. новембра 354. године у Тагасти у Нумидији (данашњи Алжир). Августинова мајка Моника била је хришћанка, а њен отац паганин, и упркос чињеници да је покушала да васпита сина у хришћанској традицији, Августин је крененуо својим, самосталним и јединственим путем ка Христу. У 33. години живота, пошто је, по сопственим речима, провео живот као »грешник, незнабожац и развратник«, прелази у хришћанство, добрим дијелом под утицајем своје мајке Монике. У чувеној књизи „Исповијести“ (Confessiones) светитељ је са невјероватном искреношћу и истинитошћу говорио о свом путу ка Богу. Иако је у младости био манихејац, касније се као хришћански епископ борио се против манихејаца, донатиста и пелагијанаца.
Августина је прогањало питање разлога постојања зла: ако је Бог Творац свега, ако је Он љубав, одакле је онда дошло зло у свијету. Трагање за одговором трајало му је деценију и по. И иако је Августин био одличан философ, одговор на питање зла дошао му је из сопственог искуства духовног живота: Бог није створио зло, онтолошки оно уопште не постоји, то је само одступање од добра, нешто као паразит или болест људског срца које не чује Бога. Прошло је хиљаду и по година, али питање које је Августин толико дуго патио је актуелно за многе људе данас. Тридесет пет година је прослављао Господа као епископ града Хипона у римској Африци, и свега на земљи поживио је седамдесет шест година (354-430). |