 Пољска православна црква* ове године слави 100 година од добијања аутокефалности, преноси званични сајт ППЦ. Кулминација годишњице биће торжествено богослужење 13. новембра у Варшави. Планирано је да у њему присуствује предсједник Републике Анџеј Дуда. Прослава се одвија под почасним покровитељством предсједника Пољске. Прослава је почела у мају прошле године освећењем храма Св. Софије - Божанске Премудрости у Варшави, подигнута у знак сјећања на православне становнике Пољске прогнане у Сибир, убијене у Гулагу и радним логорима, жртве Септембарске кампање (инвазија Вермахта на Пољску 1939), Варшавског устанка 1944, Операција Висла (насилно исељавање источнословенског становништва из југоисточних крајева Пољске 1947.), уништавање православних цркава у Холмској области и Подлашју 1938. године. Главне прославе ће се одржати у љето и јесен ове године.
-19. августа, на празник Преображења Господњег, на Светој Гори Грабарки биће свецрквени празник уз учешће позваних представника власти и постављање сто крстова у знак захвалности Богу. од вјерника Пољске православне цркве. -13. новембра, на стогодишњицу од потписивања Томоса о аутокефалности, биће служена литургија у Саборном храму Св. Марије Магдалине у Варшави, гдје се очекује присуство предсједника Републике Пољске. Истог дана одржаће се концерт православне црквене музике у Краљевском дворцу у Варшави. -24. новембра свечаности ће се завршити богослужењем у варшавској цркви Св. Софија. Такође је планиран низ културних догађаја током цијеле године, међу којима је Међународни концерт православне црквене музике у Хајновки (који ће се одржати у мају). У одабраним епархијама биће одржани и концерти црквене музике, научно-популарни догађаји и тематске изложбе које говоре о историји Пољске Цркве и њеном путу ка независности. У знак сјећања на стогодишњицу, Варшавска православна митрополија је прошлог новембра издала спомен орден. Пољска пошта намјерава да изда марку посвећену 100. годишњици аутокефалности Пољске православне цркве. *** Почетком двадесетог вијека, након пада Руске империје и обнављања пољске независности, Православна црква на територији младе државе нашла се у тешкој ситуацији. Значајан дио јерархије, свештенства и лаика залагао се за потпуну независност од Московске патријаршије – други су заузели супротан став. Једна од трагичних посљедица сукоба унутар Пољске цркве било је убиство митрополита варшавског Георгија (Јарошевског) у фебруару 1923. године, присталицe аутокефалности, од стране архимандрита Смарагда (Латишенка). Митрополита Дионисија (Валединског), изабраног за Георгијевог насqедника, потврдио је цариградски патријарх Мелетије IV, пише Православие.ру. Патријарх Мелетије – као и садашњи патријарх Вартоломеј много година касније – тврдио је да пренос јурисдикције над југозападном Русијом на Москву 1686. године није имао канонску снагу. Цариградски патријарх Григорије VII је 13. новембра 1924. године, три дана прijе смрти, потписао Tомос о аутокефалности Пољске цркве. Из низа разлога, до званичног проглашења аутокефалности дошло је скоро годину дана касније, 17. септембра 1925. године, када је у Митрополитскoj саборнoj црквi Свете равноапостолне. Mаријe Магдалiнe Томос свечано прочитан. Тада су пољску аутокефалност признале све помjесне Цркве осим Руске, која није одржавала комуникацију са њом све до 1948. године, када је патријарх Алексије I признао независност Пољске православне цркве. *Пољска православна црква (пољ. Polski Autokefaliczny Kościół Prawosławny) је помјесна и аутокефална црква са достојанством митрополије. Налази се на 13. мјесту у диптиху. |